Svetac kojem se mole srpski vozači

03. Jul 2019

Sveti Jovan Šangajski

U julu Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Jovana Šangajskog, a malo je poznato da je ovaj svetac izvesno vreme posle Prvog svetskog rata živeo u Beogradu, gde se izdržavao prodajući novine na uglu Knez Mihailove i Ulice kralja Petra.

 

Ostalo je svedočenje savremenika da su ostali kolporteri „morali da idu po kafanama ne bi li rasprodali novine, a Miša bi prosto stao na trotoar i Srbi su za nekoliko minuta kupovali sve njegove primerke“.

 

Miša je bio Mihailo Maksimovič, plemić, izbeglica pred Oktobarskom revolucijom iz carske Rusije. Maksimoviče je pratio izbeglički usud – u 18. veku iz Srbije su otišli u Rusiju pred najezdom Turaka. Srpski jezik u kući nikada nisu zapostavili.

 

Budući Sveti Jovan, episkop Šangaja, zapadne Evrope i San Franciska, rodio se 4. juna 1896. godine. Nije bio obično dete: teško je govorio, malo je jeo, nije voleo gimnastiku ni ples… Diplomirao je na Pravnom fakultetu, a kad je u Rusiji izbila revolucija, kao oficir ratovao je protiv boljševika. Ranjen je u desnu nogu i ostao je hrom.

 

Posle pobede revolucionara, spas je, zahvaljujući Aleksandru Karađorđeviću, našao u Srbiji. Tu je upisao i 1925. godine završio Teološki fakultet. Živeći kao izbeglica, bivši plemić zarađivao je za život prodajući novine. I zimi i leti išao je bos. A niko nije slutio da je taj kolporter završio dva fakulteta.

 

Mihajlo Maksimovič zamonašio se pod imenom Jovan 1925. godine u Miljkovom manastiru kod Svilajnca. Sinod SPC četiri godine kasnije postavio ga je za predavača Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitolju. Tek tu se, prvi put, saznalo za njegov čudesni način života…

 

Sveti Jovan Šangajski, naime, kad se zamonašio, odlučio je da sebe iskuša u sledećem podvigu: da nikada više za života ne legne u krevet i ne zaspi, da se liši i sna i odmora… I zaista, od svog monaškog postriga pa do smrti nikada nije spavao u postelji. 

 

U Bitolju se pročuo kao dobročinitelj. „Voleli su ga ljudi svih vera, pravoslavni i katolici, muslimani, Jevreji…“, piše u arhivama. Sa ikonom Svetog Nauma u rukama, obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika. Iz tog vremena potiču priče o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.

 

Godine 1934. Ruska crkva poslala ga je kao episkopa u Kinu, u Šangaj, gde osniva sirotište. Umro je 19. juna 1966. godine i tada je prvi put, posle 40 godina, položen u krevet. Opelo episkopu Jovanu u Crkvi Presvete Bogorodice u San Francisku trajalo je čak sedam sati.

 

U kalendar SPC Sveti Jovan Šangajski upisan je 2005. godine. Slavi se 2. jula i važi posebno kao zaštitnik od saobraćajnih nesreća.

Srbin-info


Ime i prezime
Komentar