Toyota Aygo 1.0

Urbani futurista

Pre tačno deset godina, 2005. godine, japanska Toyota je predstavila svoj novi model, Aygo. Model karakterističnog imena postavljen je na identičnu platformu na kojoj su se tada nalazili i Peugeot 108, ali i Citroen C1. Proizvodnja se odvijala u Češkoj, u zajedničkoj fabrici PSA grupacije i Toyote u mestu Kolin. Ovi automobili gotovo su u svemu bili identični, izuzev u nekim spoljnim detaljima (svetlosne grupe i pojedini paneli).

Cenovna politika bila je takva da je najpristupačniji bio Citroen, Peugeot se smestio u zlatnu sredinu, dok je Toyota svojim cenama bila pozicionirana najviše. Druga generacija pojavila se na Salonu automobila u Ženevi u martu 2014. godine. Slogan koji je propratio prezentaciju nove generacije bio je „Zabavite se“. I upravo ova rečenica kao da oslikava motiv kreatora ovog automobila koji izgleda mladalački lepršavo i zabavno. Izborom imena japanski proizvođač je takođe otišao u dobrom smeru, jer ono asocira na kretanje (I-go) na engleskom jeziku. U serijsku proizvodnju automobil je ušao 27. maja 2014. godine, da bi nedugo zatim stigao i u prodajne salone.

Toyota Aygo je ipak veoma značajan automobil za ovog japanskog proizvođača, bar kada je Evropa u pitanju i A segment, u kome je tržišna utakmica sve bespoštednija. Za nepunih devet godina, koliko je bio u ponudi, prva generacija prodato je 760.000 primeraka, što je respektabilna brojka. Želeći da ostane na dobrom putu, Toyota je odlučila da malo poveća dimenzije svom predstavniku u A segmentu.

Za dizajn novog modela Aygo zadužen bio je Nabuo Nakamura. Osnovni cilj bio je da se projektuje automobil koji će svojom pojavom da izaziva pažnju gde god da se pojavi. Sasvim je jasno da to nije problem da se učini sa automobilom dugim pet metara ili nekim impozantnim SUV-om, ali postavlja se pitanje kako to da se uradi sa automobilom A segmenta.

Inspiracija je pronađena u japanskoj pop-kulturi, tačnije u animiranom filmu koji nije poznat na našim prostorima. Novi dizajnerski pravac označen je kao „J-playful“, pri čemu će on da propagira snažne i jasne linije. Da bi se to prenelo u realnost, trebalo je krenuti od prazne table za crtanje. Očigledno, prednji deo nastao je u dva poteza, jer njime dominira jedno „X“, koje se nedugo nakon prezentacije druge generacije modela Aygo preselilo i na Yaris.

Po svemu sudeći će da bude novi dizajnerski pravac, odnosno „potpis“ budućih modela Toyota. Uglavnom, pomenuto „X“ pruža se od farova, i prostire preko branika sve do maglenki. Ovaj dizajnerski detalj vrlo je upečatljiv i izaziva snažan utisak na posmatrača, ostavljajući „lik“ vozila trajno urezanim u pamćenje. Dakle, prvi efekat je očigledno uspeo.

Dnevna svetla prate njegove konture, čineći ovaj detalj još upečatljivijim. Masivni prednji branik dodatno naglašava toliko željenu masivnost prednjeg dela automobila. Pogled na bok vozila otkriva da mašta dizajnera nije iscrpljena na prednjem delu. Na bok se prenosi deo „X“ linije, pružajući se sve do A stuba. Donja ivica prozora se na zadnjim vratima lagano podiže ka C stubu, stvarajući zaista upečatljivu sliku. Na donjoj ivici vrata, neposredno iznad sajtne, nalazi se ukrasna lajsna koja se kombinuje sa bojama na prednjem braniku. Pogled na zadnji deo otkriva velike i masivne zadnje svetlosne grupe, kao i zatamnjena peta vrata koja su praktično gotovo u celosti napravljena od stakla. Slično rešenje viđeno je i na modelima prve generacije, tako da se može reći da polako postaje i neka vrsta tradicije.

Masivni zadnji branik je preko potreban u skučenim gradskim sredinama. Pažljivim posmatranjem zadnjeg dela, i na njemu može da se primeti još jednom „X“ element, koji je ovde postavljen horizontalno. Sve u svemu, može da se kaže da je dizajn izuzetno uspeo, pogotovo u klasi u kojoj je teško biti različit iz mnogo razloga.

Uz uspešan dizajn, Toyota je ponudila i širok spektar mogućnosti personalizacije, počev od boja eksterijera, dizajna i boji aluminijumskih naplataka, kao i raznih karoserijskih detalja i dodataka.

Ulazak u automobil je olakšan postojanjem vrata koja se široko otvaraju, pri čemu svaki red sedišta ima po jedan par. Na prednjim sedištima, koja su izdašno dimenzionisana, imajući u vidu klasu, sedi se veoma udobno, pri čemu je i bočna potpora sasvim dobra. Na zadnjoj klupi očekivano ima manje mesta, pri čemu to može da se zahvali i prednjim sedištima iz jednog dela koja prilično zauzimaju mesta.

Prtljažnik je u odnosu na prethodnu generaciju nešto povećan, tačnije za 29 litara. Oblik prtljažnika je relativno pravilan i dovoljno je iskoristiv.

Materijali upotrebljeni za oblaganje enterijera su kvalitetni i deluju izdržljivo, mada moramo da konstatujemo da dominira tvrda plastika. Naravno da je takvo rešenje očekivano u ovom segmentu i po tom pitanju zaista nemamo zamerki. Poziciju iza upravljača lako je zauzeti, tako da i višesatni boravak neće izazvati neugodne senzacije. Sedište sada ima veću amplitudu podešavanja, kao i podešavanje po visini. Takođe, sada može da se podešava i položaj obruča upravljača, tako da je pronalaženje adekvatnog položaja pojednostavljeno. Ispred vozača nalazi se veliki brzinomer, koji dominira instrument tablom. Levo od njega postavljen je obrtomer, koji je znatno sitniji i nešto manje pregledan. Pokazivač preostale količine goriva nalazi se u brzinomeru, gde mogu da se očitaju i podaci sa putnog kompjutera. Na centralnoj konzoli nalaze se ekran osetljiv na dodir, gde se prikazuju podaci sa audio uređaja, kamera za vožnju unazad, kao i sa mobilnog telefona povezanog pomoću Bluetootha. Ispod se nalazi displej automatskog klima uređaja, dok se sasvim nisko, ispred ručice menjača, nalazi prostor za odlaganje sitnica. I u enterijeru je kupcima ostavljena mogućnost personalizacije brojnih detalja. Ono što ističu u Toyoti je da nakon nekog vremena, kada ti dodaci, odnosno njihov izgled „dosade“ vozaču, mogu da ih promene i tako osveže kokpit.

Iako se radi suštinski o malom automobilu, Toyota je insistirala i na bezbednosti. Osnov bezbednosti je svakako i snažna karoserija. Kako bi se to postiglo, japanski proizvođač je povećao broj zavarnih tačaka. Prva generacija imala je ukupno 119, a nova čak 544 tačke zavarivanja. Time je značajno unapređena čvrstina karoserije.

Sasvim očekivano, automobil je opremljen i ABS sistemom, ali i ESP-om koji Toyota naziva VSC i uz koji dolazi i sistem protiv proklizavanja točkova. Svi ovi sistemi rade u sadejstvu sa vozačem u cilju izbegavanja udara i čine elemente tzv. aktivne bezbednosti. Ipak, ukoliko dođe do kontakta, na scenu stupaju elementi pasivne bezbednosti. Pored pojačane karoserije, za bezbednost putnika staraju se pirotehnički zatezači pojaseva, ali i vazdušni jastuci (prednji i bočni), kao i vazdušne zavese.

Na EuroNCAP testu automobil je osvojio četiri zvezdice za bezbednost po novim, strožijim kriterijumima. Zaštita odraslih putnika je ocenjena sa 80%, dok je zaštita dece vrednovana identičnim procentom. Za zaštitu pešaka i primenu elektronskih sistema asistencije, Aygo je respektivno dobio 62 i 56% od strane EuroNCAP-a.

Oprema testiranog automobila bila je zaista bogata. Pored atraktivne vatreno crvene boje po nomenklaturi proizvođača i aluminijumskih naplataka od 15 inča, automobil je bio opremljen i pokretnim platnenim krovom, koji nas je vratio u neka lepša i romantičnija vremena, koja su svakako bila manje „brza“ i više okrenuta uživanju. Obzirom da je tokom testa bilo lepo vreme, gotovo uvek smo uživali u suncu i dobro doziranom vetru u kosi. Ovaj detalj zaista značajno podiže utisak o samom automobilu i podiže uživanje u vožnji na jedan viši nivo.

U enterijeru bili smo prezadovoljni prednjim sedištima, kao i odličnim multimedijalnim uređajem sa ekranom dijagonale 7 inča osetljivim na dodir. Na njemu može da se prati situacija iza automobila prilikom kretanja unazad. Centralna brava i električni paket se podrazumevaju, baš kao i vrlo dobar audio uređaj. Automatski klima uređaj sa lakoćom je uspevao da rashladi kabinu Aygo-a u retkim trenucima kada je krov bio zatvoren. 

Za pogon je iskorišćen trocilindarski motor radne zapremine nepunog litra. Na prednje točkove preko ručice petostepenog menjača isporučuje 69 KS i 95 Nm. Naoko motor je preuzet od prethodnika, ali japanski inženjeri su zaista uložili dosta truda da značajnije unaprede malenu pogonsku jedinicu. Za početak smanjeni su unutrašnji otpori (izmenom pogonskog lanca, kao i nanosom na podizačima ventila), dok je kompresioni odnos uvećan na 11.5:1. Izmenjen je usisni kolektor, kao i sistem za varijabilno upravljanje ventilima. Takođe, unapređen je i termalni menadžment motora, i to tako da je karter podeljen na dva dela kako bi se ulje što pre zagrejalo. Kada smo već kod ulja, klipovi imaju dodatno hlađenje sa donje strane prskanjem ulja. Optimizovan je i EGR ventil, kao i katalizator koji se sada brže zagreje, a sve u cilju što manjeg zagađenja. Kao rezultat svih ovih tehnoloških noviteta, dobijena je efikasnost malog benzinskog agregata od čak 37%, što je rezultat vredan pažnje. U vožnji sve ove promene donose veliki boljitak. Motor je živahniji, ali i mnogo elastičniji, što se može ilustrovati podatkom da je 80 Nm dostupno već pri 2.000 obrtaja u minuti. Ukoliko se ima u vidu da se radi o trocilindarskom atmosferskom motoru male zapremine, rezultat je vredan pažnje. Zahvaljujući preciznom petostepenom menjaču, automobil se zaista lako vozi i živahan je u svim situacijama hektičnog saobraćaja u velegradima starog kontinenta.

Kočni sistem je dovoljno potentan da lako izađe na kraj sa umerenom masom nove Toyote i gotovo ga je nemoguće dovesti do ivice efikasnosti.

Na oslanjanju su u odnosu na prethodnika izvedene brojne izmene. Promenjene su tačke oslonca, pri čemu je urađeno i njihovo ojačavanje. Izvršeno je i fino podešavanje amortizera, tako da je automobil sada daleko udobniji i prijatniji za vožnju u odnosu na prvu generaciju.

Prirodna sredina ovog automobila je grad i tu se oseća „kao riba u vodi“. Svi manevri odvijaju se sa lakoćom, parkiranje je olakšano senzorima i kamerom za vožnju unazad. Na magistrali automobil se lako i lepo vozi, a nas je iznenadila smirenost na autoputu koja vlada pri brzinama do 130 km/h, gde se ponaša kao za broj veći automobil.

Nova Toyota Aygo donela je pomalo revolucionaran dizajnerski nastup u A segment. U moru novih modela, jasno se izdvaja svojim nesvakidašnjim dizajnom i tehničkim unapređenjima, pogotovo po pitanju agregata. Konkurencija jeste brojna, ali i prilično konvencionalna, ukoliko izuzmemo Renault Twingo treće generacije.

Na strani Toyote su povoljni uslovi garancije, dobra servisna mreža, očuvanje vrednosti u postprodaji i sada već legendarna pouzdanost. Ukoliko se uklopi i sve to neodoljivi šarm nove generacije „X“ lica, kao i brojne mogućnosti personalizacije eksterijera i enterijera automobila, uz beskrajno simpatični pokretni platneni krov, čini se da se za rezultat dobija pobednička kombinacija. Da li je to zaista tako, pokazaće vreme, kao i broj prodatih jedinica. Nakon druženja sa novom Toyotom, sigurni smo da ona ima brojne kvalitete koji će joj pomoći da premaši uspeh svog prethodnika.

Tehničke karakteristike