Auto-diler vrlo unosan posao

Katastrofalno stanje na domaćem automobilskom tržištu pokazuju statistički podaci o prodaji automobila, goriva, servisnih usluga… Uvoznici automobile apokaliptično najavljuju propast ukoliko država ne interveniše… Cene u ovoj oblasti nemaju više gde, spuštene su do krajnjih granica, posluje se s gubitkom ili u najboljem slučaju na poznatoj “pozitivnoj nuli”, dilerske mreže se smanjuju, automobilski biznis više to nije. Međutim, izgleda da i nije baš tako sudeći po tekstu u novosadskom Dnevniku koji prenoseći rezulatate istraživačkih firmi: Segaworks (finansijske analize), Plunkett (kompanija za poslovnu inteligenciju koja proučava trendove koji utiču u svetu) i IBISWorld (procena industrijskog rasta, projekcije prihoda i rasta zaposlenosti) prenosi da su vrlo unosni poslovi u proizvodnji energije, nanotehnologije ili auto-dilera!

Potražiti sreću i hleb u internet biznisu

Analiza podataka pokazala je da je u 2012. godini najbolje pokrenuti start-ap kompanije vezane za poslove zaštite voda, e-trgovine, zaštite okoline, full-service restorana, internet-izdavaštva i emitovanja.

Tu su još IT-savetovanja, kompanije vezane za mobilne i društvene igre, negu ljubimaca, stambenu gradnju...
Ako je verovati trima istraživačkim firmama – „Segaworks„ (finansijske analize),„Plunkett„ (kompanija za poslovnu inteligenciju koja proučava trendove koji utiču u svetu) i „IBISWorld„ (procena industrijskog rasta, projekcije prihoda i rasta zaposlenosti) sada je pravo vreme za pokretanje start-apa, preneo je sajt www.gdeinvestirati.com„.

Međutim, ulazak u biznis, pokretanje posla i poslovanja je uvek rizično, a posebno u jeku velike krize koja je pogodila svet.
Stoga preduzetnici mnogo opreznije pokreću firme, detaljnije analiziraju tržište, konkurenciju, proizvod i drugo pre no što započnu poslovanje i lansiraju proizvod ili uslugu na tržište. Iako naša zemlja tu ne pripada, svetska ekonomija ipak raste (BDP 2,7 posto, lane 1,7), kamatne stope su niske, a tu su i ulagači spremni da ulože kapital u dobre ideje.

Sada je ključno pitanje – šta ponuditi tržištu, koji posao pokrenuti i pri tome zadovoljiti sve kriterijume uspešnog poslovanja. Analiza podataka je pokazala da, osim pomenutih poslova, ima prostora za još desetine drugih, ali stručnjaci su se vodili idejom za pokretanje biznisa koji su (lako) dostupni preduzetnicima i koji ne iziskuju (pre)velika materijalna sredstva za pokretanje poslovanja.

Vrlo unosni poslovi su u proizvodnji energije, nanotehnologije ili auto-dilera. Ipak, takvi poslovi zahtevaju veća ulaganja u start-ap. S druge strane, oni koji ne bi da krenu u vlastiti biznis treba da znaju da do posla i ove godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike i mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, farmaceuti i lekari, posebno anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.

Dobro prolaze i stolari, fasaderi, armirači, zavarivači, operateri na CNC-mašinama, a zanimanja s kojima se može započeti sopstveni biznis i pristojno zaraditi su obućar, krojač, instalater i kuvar.

Ipak, kako je rečeno u NSZ-u, ni osobama s najtraženijim obrazovnim profilima radno mesto nije zagarantovano jer poslodavci, osim kvalifikacija, očekuju da kandidat poseduje odgovarajuće radno iskustvo, posebna znanja i veštine.

Na evidenciji te službe je oko 750.000 nezaposlenih, a većina ima srednju stručnu spremu. Po podacima NSZ-a, oko 90.000 ima diplomu visoke škole ili fakulteta – na primer, na posao čeka oko 9.000 ekonomista, više od 5.500 pravnika i gotovo 2.000 lekara, kao i 52 doktora nauka.
Da radna mesta nisu sigurna ni za fakultetski obrazovane osobe potvrđuje podatak da deset odsto nezaposlenih s visokom stručnom spremom učestvuje u obukama za tržište rada i potrebe poslodavca. U NSZ-u kažu da se za obuke i prekvalifikacije najčešće opredeljuju osobe sa zanimanja iz oblasti ekonomije, prava i administracije, kao i društveno-humanističke oblasti. Da pored fakultetske steknu još jednu diplomu – o završenoj obuci za, recimo, vođenje poslovnih knjiga, posao gerontodomaćice, pekara ili termofasadera odlučuju se, takođe, i poljoprivredni inženjeri.
Dnevnik