Biogorivo iz algi

Svet je odavno u potrazi za alternativnim vrstama goriva koja će u znatnijoj meri zameniti fosilna na kojima već više decenija počiva većina svetske proizvodnje. Tako i biogoriva postaju sve zastupljenija, ali je sve više otpora prema tom gorivu s obzirom na uzurpaciju poljoprivrednih površina. U traženju novih izvora sirovina za proizvodnju biogoriva za sada se najdalje otišlo u istraživanjima algi, i to naročito za biodizel.Alge za fotosintezu koriste CO2 i smanjuju ga za 40 odsto, a azot za čak 85 odsto.
Do algi kao moguće sirovine došlo se zbog niza njihovih prednosti nad uljanom repicom, sojom i drugim kulturama koje direktno utiču na raspoloživost poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i na cenu hrane. Alge mogu da se uzgajaju na svim vodenim površinama - slatkim i slanim - pa i onda kada voda nije kvalitetna. Njihova velika prednost je što brzo rastu, razmnožavaju se najmanje jednom na dan, uzgoj ne šteti proizvodnji hrane, ne zahtevaju sveže izvore vode, biorazgradive su i ne predstavljaju opasnost za okolinu. Za fotosintezu koriste ugljen-dioksid i smanjuju ga za 40 odsto, a azot za čak 85 odsto. Ne sadrže sumpor i što je posebno važno nisu toksične.
Istraživanja algi za masovnu proizvodnju biogoriva usmerena su uglavnom na mikroalgu koja ima manje zahtevnu strukturu, brzu stopu rasta i visok sadržaj ulja. Istraživači se posebno okreću algama koje su glavni sastojak fitoplanktona okeana, a mogu da se nađu i u bočatim vodama. Istraživačima su zanimljive zelena i plavo-zelena alga.
Ako se uporedi prinos ulja iz algi s nekim drugim biljkama vidi se da je prinos daleko veći i po jednoj jedinici površine iznosi 7570 kilograma ulja po jednom hektaru. Kod palme prinos iznosi 5000 kilograma po hektaru, kod jatropha 1640, uljane repice 1000, suncokreta 800, a soje samo 500 kilograma. Algino je ulje inače derivat. Tokom fotosinteze alge i ostali organizmi skupljaju ugljen-dioksid i sunčevu energiju pa ih konventuju u kiseonik i biomasu. Alge se smatraju gotovo savršenim gorivom jer rastu 50 do čak 100 puta brže od tradicionalnih kultura.
Posebna zanimljivost vezana za alge svakako je to što osim u proizvodnji biodizela mogu da se koriste kao sirovina za proizvodnju drugih biogoriva. Tako se fermentacijom može dobiti etanol kao gorivo, kao i biogas. Alge mogu da se suše i da se koriste kao biomasa za dobijanje električne i toplotne energije putem spaljivanja. Uprkos nizu prednosti, još ne može da se govori o rentabilnom i konkurentnom izvoru za proizvodnju biogoriva. Razlog je pre svega u skupoći ekstrakcije sirovina (ulja i ugljenih hidrata) iz algi. Inače, iz obnovljivih izvora ne mogu da se podmire sve potrebe za gorivom, ali oni mogu da bude dobra dopuna. Zato je cena energije danas uslovila jače okretanje biomasi kojom se već greje dosta staklenika. Iz dva kilograma suve alge može da se dobije kilogram suve biomase, a iz 2,5 kilograma suve mase kilogram ulja. Proizvodnja biogoriva iz algi za sada je preskupa, ali sa naučnog aspekta još ima prostora za napredovanje, jer se alga smatra jedinim prirodnim izvorom koji ima potencijal.