Cena goriva neće pasti

Promena akciza na derivate – budući da je utvrđen različit iznos za gorivo koje se proizvodi u Srbiji i ono koje se uvozi – podigla je veliku prašinu u našoj zemlji, zbog, kako se može čuti, stavljanja Naftne industrije Srbije u povlašćeni položaj jer je akciza na uvozni benzin viša nego na onaj koji proizvodi NIS.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar đelić izjavio da bi Srbija trebalo da izmeni Zakon o akcizama do 22. marta da bi ga uskladila sa sporazumima Srbije i EU. On je naveo da je dobio informaciju da je na tehničkom sastanku Evropske komisije zaključeno da se akcizama koje se primenjuju od početka ove godine krši Prelazni trgovinski sporazum i da očekuje da će u narednim danima Srbija dobiti i zvanično obaveštenje o tome.
Dok se čeka zvanični odgovor na to pitanje, treba reći da je akciza na derivate u svim zemljama uobičajen namet, a da je posle najnovije promene u Srbiji akciza na motorne benzine 45 dinara po litru, dok je na motorni benzin evro 98 i evropremijum 95 – 49,50 dinara po litru. Akciza na evrodizel iznosi 37 dinara, dok je na dizel D-2 35 dinara po litru. Na tečni naftni gas akciza iznosi 17,95 dinara po kilogramu.
Šta će biti? Ako se pretpostavi da će akcize na istu vrstu goriva (benzin i dizel) biti izjednačene, pre se može očekivati da budu povećane akcize na gorivo koje proizvodi NIS nego da se snize one na gorivo koje se uvozi. Na osnovu te matematike, moglo bi se pretpostaviti da će, grubo govoreći, litar bezolovnog benzina koji nema predznak „evro” poskupeti 4,5 dinara (koliko sada iznosi razlika u akcizi), dok bi dizel D-2, u tom slučaju, mogao biti skuplji oko dva dinara. Kako sada stvari stoje, još dva meseca ova dilema se neće razrešiti, a do tada, gotovo da nema sumnje, gorivo će biti skuplje jer cena nafte ide naviše.
Urednica internet-časopisa „Balkanmagazin” Jelica Putniković ne očekuje da će iz Evropske unije napismeno tražiti izjednačavanje akciza. Ukazujući na to da u SSP-u ne postoji odrednica koja se konkretno bavi akcizama, ona podseća na to da nisu sve članice SSP-a ratifikovale ovaj dokument o pristupanju Srbije EU.
– Zašto bi Srbija prihvatala da unapred ispunjava odrednice EU koje još nisu obavezne ni za same članice EU? Sada akcize na sve kategorije benzine i dizel-goriva nisu iste ni u svim zemljama EU, a intencija je da se izjendače do 2015. godine – kaže Jelica Putniković, ističući da za Srbiju ne treba da važe stroži kriterijumi od Nemačke, na primer. – Ne vidim zašto bismo bili veći katolici od pape. I Srbija ima pravo da štiti domaću privredu, gde svakako spadaju rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Ne samo zbog toga što se međudržavnim sporazumom Srbija obavezala na to da će do 2012. godine dati rok „Gaspromnjeftu” da modernizuje prerađivačke kapacitete. Srbiji domaći rafinerijski kapaciteti trebaju zbog celokupne srpske privrede i zbog energetske bezbednosti. Ako se ugasi domaća prerada sirove nafte, automatski pružamo mogućnost da se iz okolnih zemalja derivati uvoze u Srbiju.
Savetnik u Udruženju za enegetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić ističe da je NIS vodeći proizvođač i učesnik na naftnom tržištu Srbije i status ove kompanije biće drugačiji od ostalih. Po njegovim rečima, NIS zauzima vodeće mesto i po broju zaposlenih, kojih je oko 10.000, a sve ostale kompanije ukupno zapošljavaju oko 2.000 ljudi, te samo to govori o njegovoj snazi, a ova kompanija se razlikuje i po tehnološkim performansama i materijalnim resursima kojima raspolaže, posebno što je u toku modernizacija rafinerijskih postrojenja koja će omogućiti proizvodnju derivata za domaće tržište, ali i ona u regionu.
– Kada se to sve zna, onda je kredibilitet NIS-a daleko veći i neuporediv s ostalim učesnicima na naftnom tržištu pa i u uvozu nedostajućih derivata – kaže Savić. – Zahvaljujući tome, NIS može dobiti i najpovoljnije uslove prilikom uvoza derivata i zato ne očekujem veće promene u ceni, a i dalje ćemo imati različite cene derivata na različitim pumpama. Što se tiče akciza, reč je o fiskalnoj politici zemlje koja se mora primenjivati jer su to uslovi koji važe za sve na tržištu. Različite akcize jesu neka vrsta zaštite domaće proizvodnje derivata i privrede uopšte, a PKS se, poznato je, zalaže za čuvanje domaće proizvodnje u svim segmentima, pa i u naftnoj industriji jer je samo podizanjem primarne proizvodnje moguć izlazak Srbije iz ekonomske krize.
D. Mlađenović - Dnevnik

Treba i nama naše
Zašto bismo razvijali privrede zemalja u okruženju – kaže Jelica Putniković. – Već i sada OMV, MOL, INA, „Helenik petrol„, „Lukoil„… imaju mogućnost da uvoze gorivo iz okolnih zemalja. Tržište je liberalizovano, ali potrebno je, ipak, misliti i na to da bi zatvaranjem rafinerija radnici NIS-a u Srbiji ostali bez posla. Ne treba zaboraviti ni da se u rafineriji u Pančevu proizvodi primarni benzin koji je sirovina za „Petrohmiju”, pa bi prestankom rada rafinerije i „Petrohemija”, koja je drugi izvoznik posle „US-stila”, ostala bez domaće sirovine.