Ekološki svesna tehnologija

Toyota Prius

Sada već pomalo daleke 1997. godine japanska Toyota je predstavila automobil za koji je verovala da će iz korena promeniti automobilski svet. Model Prius bio je prvi potpuno električni hibrid koji je ušao u serijsku proizvodnju. Inicijalni koncept trozapreminske limuzine je promenjen u hečbek oblik, koji se pokazao praktičnijim.

Prvi primerci su isporučeni autosalonima u Japanu, da bi nedugo potom svoj put Prius počeo da traži i kod kupaca na Severnoameričkom i najzad starom kontinentu.

Druga generacija donela je promenu izgleda vozila i prelazak na hečbek, tačnije liftbek koncepciju, dok je treća generacija predstavljena u martu 2009. godine i u serijskoj proizvodnji je od 2010. godine. Do danas je prodato oko tri miliona Priusa svih generacija, koji su se u eksploataciji dokazali kao pouzdani i ekonomični automobili, niskih troškova održavanja. U samom početku, Toyota je bila usamljena na putu kojim je krenula, da bi se uskoro pojavili brojni, jeftiniji konkurenti, od kojih je najveći Honda Insight koja Priusu konkuriše nižom cenom. Upravo iz tih razloga na tržište je stigla treća generacija, sa do sada najboljim tehničkim karakteristikama, ali i materijalima koji su ekološki još podobniji (bioplastike).

Da bi novi Prius ostao konkurentan, u septembru 2011. godine na Frankfurtskom Salonu automobila predstavljena je restilizovana verzija koja se našla na našem testu.

Dizajn automobila je u najmanju ruku, nesvakidašnji. Kao što smo već rekli, automobil je liftbek koncepcije. Na prednjem delu vozila ističu se prednje svetlosne grupe koje su, sasvim neočekivano, izvedene u LED tehnologiji. Širok usisnik vazduha u prednjem masivnom braniku daje pomalo i sportski izgled. U prednji branik inkorporirane su maglenke, kao i pokazivači pravca. Pogled na bok otkriva klinastu formu vozila, velike i prostrane staklene površine. Aluminijumski naplatci od 17 inča stoje u kontrastu sa tamnijom nijansom karoserije i naglašavaju dinamičnost i gipkost automobila. Na zadnjim vratima smešten je diskretan spojler koji ima funkciju da minimizuje neželjena vrtložna strujanja iza automobila. Stop lampe su takođe u LED tehnologiji, koja obezbeđuje manji utrošak struje, ali i brži odziv zbog samoindukcije

Prema navodima proizvođača posebna pažnja posvećena je i konstrukciji donjeg dela automobila ila, odnosno poda. Uložen je napor da se izbegnu opstrujavanja oko oslanjanja vozila i tako umanji aerodinamički otpor. Ukupno, aerodinamičan oblik karoserije razvijen je u vazdušnom tunelu. Toyota navodi da je koeficijent 0.25 i da je najbolji u klasi. Ovako dobar rezultat obezbeđuje manju potrošnju goriva, ali i smanjuje neželjenu buku od vetra i opstrujavanja vazduha prilikom vožnje većim brzinama na otvorenom putu.

Dizajn eksterijera je takav da je suštinski podređen funkcionalnosti automobila i težnji za što nižom potrošnjom goriva, sa tek ponekim detaljem koji privlači pažnju prolaznika i ostalih učesnika u saobraćaju.

Arhitektura enterijera je zaista specifična. Suštinski, Toyota je kroz sve generacije Priusa negovala poseban dizajn kako enterijera, tako i eksterijera, želeći da jasno stavi do znanja svojim korisnicima, ali i okolini da se radi o posebnom automobilu. Zahvaljujući vratima koja se široko otvaraju ulazak u automobil je izuzetno lak. Zbog visine krova nije potrebno pri ulasku izvoditi pokrete koji spadaju u domen ekvilibristike kako bi se vozač i njegovi putnici smestili u udobna i široka sedišta. Visoka linija krova garantuje i dobru ponudu prostora za glave i ramena putnika na zadnjim sedištima. Kada smo već kod ponude prostora, moramo da kažemo da je ona na izuzetno visokom nivou, kako na prednjim tako i na zadnjim sedištima.

Upotrebljeni materijali prijatni su na dodir, mada se ponegde provukla i poneka plastika kojoj svakako nije mesto po kvalitetu u automobilu ove klase. Inače, Toyota ističe kako je u oblaganju enterijera korišćena nova generacija bioplastike koja je dobijena iz drveta i trave, umesto iz nafte. Dva glavna sastojka su poznata pod imenima Kenaf (lat. Hibiscus cannabinus koji potiče iz južne Azije) i Ramie (lat. Boehmeria nivea, koja potiče iz Azije). Kenaf je iz familije kojoj pripada i pamuk, dok je Ramie, poznata i kao kineska trava, jedna od biljaka sa najjačim vezivnim vlaknima u biljnom svetu. Toyotu kao što je poznato odlikuje precizna izrada i dobra završna obrada, što je odlika i ovog modela.

Najupečatljiviji deo enterijera svakako je instrument tabla. Između prednjih sedišta smešten je „most“ koji je viđen i kod Aurisa, mada je ovde postavljen daleko više i izraženiji je. Na centralnoj konzoli u njenoj sredini smešten je ekran na kome su dostupni podaci o brzini kretanja, količini preostalog goriva, ali i ekran ekološke vožnje. Na njemu se prikazuju potrošnja goriva u realnom vremenu, hibridne vozne performanse, tok energije, ali i podaci o prethodnim vožnjama sa vrednostima prosečnih potrošnji. Prema tvrdnji proizvođača ovakav sistem omogućiće vozaču da se posveti ekološkoj vožnji, podigne njegovu svest o tome, ali mu i pomogne da nauči da vozi ekološki kako bi se umanjio utrošak energije. Ispod navedenog ekrana nalaze se ventilacioni otvori kakve smo sretali u novijim modelima Lexusa, dok su nešto niže smeštena dva ekrana. Jedan objedinjuje funkciju navigacije sa kartama Srbije, što je za svaku pohvalu, audio sistema, kao i prikaz kamere za vožnju unazad i inteligentnu pomoć pri parkiranju. Ovaj, nazovimo ga multimedijalni sistem poseduje i hard disk kako bi se na njemu uskladištili svi potrebni podaci za nesmetan i brz rad multimedijalnog uređaja. Radom automatskog klima uređaja upravlja se preko komandi displeja koji je smešten nešto niže. Ručica CVT menjača je svojim oblikom i načinom rada poznata svima koji su makar jednom provozali neki od hibrida ovog japanskog proizvođača. Tu su smešteni i prekidači kojima se reguliše odabir režima rada vozila. EV omogućava kretanje na elektropogon, bez upliva benzinskog motora i bez potrošnje goriva, sa nultom emisijom štetnih gasova. Eco mod obezbeđuje nežnije reagovanje automobila na papučicu akceleratora, dok Power režim pruža maksimalne moguće performanse.

Kao odraz visoke tehnologije koju je Toyota koristila, u testirano vozilo je bio ugrađen i informacioni ekran koji podatke projektuje na vetrobransko staklo. Na njemu može da se očita brzina automobila, pokazivač hibridnog sistema ili navigacioni ekran ne sklanjajući pogled sa puta. Uz pomoć adekvatnih komandi, moguće je i menjati njegovu poziciju, odnosno nivo projekcije gore-dole na vetrobranu. Ova tehnologija je preuzeta iz borbenih aviona i poznata je pod nazivom HUD – head-up display i već neko vreme se koristi u automobilskom svetu.

Prtljažnik je pravilnog oblika, prostran i dobro iskoristiv.

Bezbednost u Priusu je dovedena na izuzetno visok nivo. Svi elementi koji čine aktivnu bezbednost su ugrađeni u Prius, počev od ABS-a, preko ESP-a koji Toyota naziva VSC i TRC, sistema koji sprečava proklizavanje pogonskih točkova. Inače, kada je u pitanju VSC, njega Toyota predstavlja kao naprednu, sledeću generaciju koju je označila kao VSC+. Njegova suštinska uloga je da stabilizuje vozilo u kritičnim uslovima, međutim u ovoj generaciji Priusa on može pomalo da pomeri upravljač kako bi se izbeglo, odnosno umanjilo predupravljanje, odnosno češće podupravljanje.

Još jedan sistem značajno unapređuje aktivnu bezbednost, a to je Signal kočenja u slučaju nužde (EBS). Ovaj sistem predstavlja standardnu opremu, tako da pri naglom i intenzivnom kočenju on dovodi do treperenja zadnjih svetala. Istraživanja su pokazala da ovaj sistem umanjuje mogućnost naletanja vozila od pozadi tako što skraćuje vreme reakcije za 50%. Svi ovi sistemi imaju preventivnu ulogu tako što umanjuju verovatnoću da do sudara uopšte dođe. Međutim, ukoliko se desi udar, na scenu stupaju sistemi pasivne bezbednosti. Pojačana struktura karoserije u regiji putničkog prostora, prednji, bočni i zavezasti vazdušni jastuci umanjuju povrede i posledice saobraćajnih udesa. Pirotehnički zatezači pojaseva zadržavaju telo u optimalnom položaju u sedištu prilikom udara, dok se aktivni prednji nasloni za glavu pre udara pomeraju u adekvatan položaj štiteći vratnu kičmu od prekomernih pokreta prilikom snažnih deceleracija i udara od pozadi. Ovako opremljen Prius je sa lakoćom osvojio maksimalnih pet zvezdica na Euro NCAP testiranju

Testirani Prius imao je zaista kompletnu opremu. U automobil se ulazi pomoću „pametnog“ ključa koji je dovoljno imati uz sebe. Motor se startuje pritiskom na dugme. Sasvim očekivano, automobil poseduje kompletan elektropaket sa električnim podizačima svih prozora, kao i elektropodešavanjem retrovizora. Automatski klima uređaj je izuzetno efikasan i tih, dok premijum audio sistem marke JBL omogućava vozaču i putnicima da se prepuste uživanjima u muzici. Upravljač je obložen kvalitetnom kožom i na njemu se nalaze komande audio sistema, kao i menija putnog kompjutera. Tempomat je namenjen korišćenju na otvorenom putu i vozača oslobađa brige o održavanju željene brzine. Onim zimogrožljivim prijaće činjenica da automobil poseduje grejače prednjih sedišta.

HUD – head-up display projektuje na vetrobran podatke o trenutnoj brzini kretanja malo ispod ravni vozačevih očiju, tako da su osnovni parametri vidljivi i bez skretanja pogleda sa puta. Navigacioni sistem je odličan i što je za pohvalu ima mape Srbije. Za vožnju unazad pravo olakšanje predstavlja kamera koja se nalazi na zadnjem kraju automobila i koja svoju sliku projektuje na ekranu navigacionog sistema.

Za pogon automobila koriste se tri motora. Toyotin hibridni sistem je nazvan HSD (skraćeno od Hybrid Synergy Drive) i funkcioniše za vozača neprimetno. Ovaj sistem pravi balans između benzinskog i elektromotora, omogućavajući lako kretanje. Ovaj sistem sastoji se od benzinskog agregata koji je u novoj trećoj generaciji povećane radne zapremine. Sada ima 1,8 litara i razvija 100 KS i obrtni moment od 142 Nm. Dva elektromotora smeštena su na pogonsku osovinu i razvijaju ukupno 82 KS. Ova dva sistema daju zajedno 136 KS. Ove karakteristike omogućavaju maksimalnu brzinu od 180 km/h i ubrzanje od 10,4 s do 100 km/h iz mirovanja. Posmatrano iz ugla vozača, ceo sistem funkcioniše neosetno. Prilikom startovanja automobila, nakon provere svih sistema i gašenja signalnih lampica, automobil daje poruku da su svi sistemi ispravni i da je vozilo spremno za vožnju. Benzinski motor još uvek ne radi, pod uslovom da su NiMh baterije dovoljno napunjene, što može da se prati i na ekranu putnog kompjutera. Lagani pritisak na papučicu akceleratora pokreće vozilo u punoj tišini, gotovo bešumno. Ukoliko je potrebno snažnije ubrzanje ili su baterije gotovo prazne, uključuje se i benzinski agragat. Prilikom maksimalnih ubrzanja obe vrste pogona rade sinhrono i pokreću automobil. Prilikom usporavanja benzinski agregat „povlači“ se u drugi plan, a energija kočenja pretvara se u električnu i puni baterije. Ukoliko se automobil kreće dužom nizbrdicom, ručicu CVT menjača je potrebno pomeriti u B (brake) položaj, kako bi se baterije maksimalno dopunjavale postojećom kinetičkom energijom, uz manje opterećivanje kočnica. Sam automobil ima tri režima rada. Može da jse vozi u čisto električnom režimu (EV), Eko modu u kome blago reaguje na pritisak na papučicu gasa ili pak, Power režimu u kome pruža maksimum performansi. Ovakav sistem omogućava vrlo nisku potrošnju goriva.

Najbolje rezultate daje u gradskim uslovima vožnje. Obično ne navodimo rezultate potrošnje u gradu, jer retko kada mogu da se dobiju uporedivi rezultati zbog variranja uslova vožnje u beogradskim gužvama. Jedan rezultat koji smo ostvarili zaista pleni pažnju, pri čemu je on dobijen u beogradskom špicu uz napor da se ostvari minimalna moguća potrošnja, a nakon navikavanja na Prius i njegovu logiku rada. Trasa kojom se automobil kretao bila je dugačka 11.8 km, i vodila je od Banovog brda do Dunav stanice, kroz najuže gradsko jezgro. Relacija je pređena za 26 minuta, a prosečna potrošnja ostvarena na ovoj deonici iznosila je frapantno niskih 2,8 litara bezolovnog benzina. Naravno da nije moguće da se vozi ovako ekonomično, ali ovaj podatak stoji kao ilustracija šta ovaj automobil može kada je u pitanju moderna tehnologija i disciplinovan vozač

U odnosu na prethodnu generaciju i vožnja na otvorenom putu nije više praćena visokom bukom i potrošnjom. Zbog povećane radne zapremine benzinskog agregata omogućeno je da na otvorenom putu motor bude u zoni nižih obrtaja što garantuje manju buku i nižu potrošnju. CVT menjač funkcioniše savršeno, sa jednom manom koja je zajednička za sve menjačke kutije ovog tipa. Prilikom ubrzavanja, motor je konstantno u režimu visokih obrtaja, pri čemu se javlja relativno glasno.

Oslanjanje je napred izvedeno po tipu McPherson, dok je pozadi torziona osovina. U trećoj generaciji Priusa pozadi su se napokon našli diskovi, tako da je kočni sistem u svakom trenutku na nivou zadatka. Prius se vozi izuzetno lako i bezbedno. Krivine savlađuje bez nekog posebnog napora, kočni sistem je snažan i obezbeđuje kratke zaustavne puteve. Upravljač ne pruža baš najdirektniji osećaj, ali je za automobil ovog tipa sasvim dobar za ispunjavanje zahteva turističke vožnje.

Da li je budućnost stigla? U Srbiju definitivno ne, odnosno još uvek ne. I dok je Prius na gradovima evropskih metropola rado i često viđen, kod nas predstavlja egzotiku. Visoka nabavna cena, tehnologija koja odbija prosečnog kupca u Srbiji i nepoverenje u nju rezultuju slabim prodajnim rezultatima u Srbiji. Ovu sliku nije uspela da popravi ni akcija vlade sa regresiranjem 100.000 dinara od cene zbog niske emisije CO2. Ipak je cena ta koja predstavlja veliku barijeru na putu do srpskog bolje stojećeg kupca. Za cenu ovako opremljenog Priusa može da se kupi vrhunski opremljen Avensis sa dizel agrergatom od dva litra, koji će imati nešto višu potrošnju, ali u glavama kupaca lakše održavanje i kasniju prodaju. Nasuprot njima, nama je vožnja svake generacije Priusa predstavljala relaksaciju i pravo zadovoljstvo, omogućujući uživanje u vrhunskoj i nesvakidašnjoj tehnologiji. Toyota je napravila hrabar korak i potvrdila svoju poziciju lidera u automobilskoj industriji, ne samo po broju prodatih vozila, već i po upotrebljenoj tehnologiji.

Petnaest godina sinonim
automobilskih inovacija i napredne tehnologije

Pre tačno 15 godina, predstavljen je Toyota Prius uz slogan "U pravom trenutku za 21. vek". Deceniju i po kasnije, najpopularniji hibridni automobil u svetu nije samo "ispred svog vremena", kao što njegov latinski naziv sugeriše, već je sa gotovo tri miliona prodatih primeraka, pravi globalni tržišni uspeh. Toyota Prius i Toyotin hibridni pogon, 10. decembra 2012., proslavili su 15 godina uspeha!

Suočavanje sa ekološkim izazovima, klimatskim promenama, lošim kvalitetom vazduha, kao i neizvesnoj ponudi i potražnji energenata, doveli su do ideje o alternativnom pogonu za pokretanje automobila. Projekat je u Toyoti začet još 1960. godine, ali je tek u 90-ima Toyota aktivnije krenula na put prema tehnološkom razvoju koji se i danas nastavlja u potrazi za održivom mobilnosti.

Toyotin Projekat G21 započeo je 1994. godine kompanija je imala cilj da stvori zeleni i ekološki automobil za 21. vek. Besprekoran u uticaju na okolinu, verodostojan u pružanju performansi, praktičnosti i uživanja u vožnji kao bilo koji konvencionalan automobil.

Predstavljanjem prve generacije Priusa, počela je moderna revolucija automobilske elektrifikacije. U to vreme, 1997. godine, Priusov debi izazvao je brojne skeptične komentare. Međutim, Toyotini inženjeri i direktori nikada nisu sumnjali ni odustali, verujući da će se njihova vizija ostvariti. Danas imamo 3. generaciju Priusa, koji je postao svetski ‘‘best seller‘‘.

U svetu je od 1997. godine Toyota prodala skoro 3.000.000 Priusa, a ukupno pet miliona hibridnih automobila. Popularnost i prodaja hibrida iz dana u dan raste, a Toyota nastavlja s realizacijom vizije da ponudi 21 hibridni model globalno, do 2015. godine. Ove godine prodaja Toyota i Lexus hibrida u svetu premašiće 1,2 miliona. I svaki od tih automobila ima nešto zajedničko s izvornim Priusom – pravi Hibridni pogon.

     Tehnicke karakteristike

Hybrid Synergy Drive

Nema tehnologije motora ili goriva koja sama može da ponudi optimalno rešenje za problem emisija izduvnih gasova. Sve one imaju nedostatke.

Toyota je 1997. godine predstavila prvo na svetu masovno proizvedeno benzinsko-električno potpuno hibridno vozilo, Prius, razvijeno sa ciljem da poveća iskoristivost goriva, smanji emisije CO2 i izbori se sa globalnim zagrevanjem. Od tada, Toyota je prodala skoro tri miliona potpunih hibrida širom sveta, čime je sprečeno da oko devet miliona tona štetnih emisija CO2 ode u atmosferu.

Juna 2009. Toyota je svetu predstavila treću generaciju Priusa. Novi Prius ponovo pomera granice automobilske industrije: snaga sistema je povećana za 22%, potrošnja goriva je smanjena za 14%, a emisije CO2 počinju od samo 89 g/km. Potpuno novi Prius je danas najčistiji porodični automobil na tržištu.

Kako potpuni hibrid radi?
Revolucionarni pomak koji je postigla hibridna tehnologija je inteligentno upravljanje tokom energije iz dva različita izvora, tako da je optimizovan svaki segment vožnje – ubrzanje, otvoreni put, kočenje i stajanje-kretanje.

Većina hibrida koristi izuzetno efikasne benzinske motore kombinovane sa elektromotorom, sa nultim emisijama izduvnih gasova i nikl-metal-hidridnom (NiMH) električnom baterijom koja daje potrebnu snagu.

Kod benzinsko/električnih hibrida, elektromotor pokreće baterija koja se puni tokom vožnje, kočenja ili usporavanja. Zatim, kada je potrebna dodatna snaga, benzinski motor stupa na delo. Toyotina potpuno hibridna tehnologija dokazano povećava efikasnost vozila bez obzira na izvor snage – benzin, dizel, TNG, biogoriva, sintetička goriva, vodonik ili struja.

Toyotin potpuno hibridni sistem može da prebacuje između elektromotora i benzinskog motora, ili da radi na kombinaciju oba. Posebno je značajna sposobnost sistema da vozi samo u ‘električno vozilo’ (EV) načinu rada. Ovaj snažan i energetski efikasan sistem znači da “potpuni hibridi” nude najnaprednije vozne performanse, najekonomičniju potrošnju goriva i najniže emisije CO2.

Prius je postao Evropski automobil 2005. godine – snažna potvrda Toyotine ekološki svesne hibridne tehnologije. Osvojio je 2007. godine prvo mesto na “J.D. Power and Associates” istraživanju zadovljstva kupaca u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. To je prvi put da je hibridni automobil dobio takvo priznanje, a Prius je taj uspeh ponovio i 2008. godine.