Iz Italije u Rumuniju, preko Srbije

Među ambicioznim planovima izgradnje novih saobraćajnica u Srbiji je i autoput od Beograda preko Pančeva i Vršca do Temišvara. Za taj putni pravac najviše su zainteresovani Italijani, koji u Rumuniji imaju više hiljada preduzeća. Još pre pet godina potpisan je protokol o saradnji putara Srbije i Italije s ciljem izgradnje autoputa. Potpisivanje memoranduma o saradnji tada se tumačilo kao postavljanje kamena temeljca za budući autoput.
U kojoj je fazi izgradnja tog autoputa, koji je zamišljen kao poprečna veza Koridora 10 s Koridorom 4 koji prolazi kroz Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, kada bi se projekat mogao realizovati i u kakvom je stanju postojeća saobraćajnica, pitali smo u JP „Putevi Srbije”.
U „Putevima” kažu da je izgradnja ove deonice predviđena Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja od 2008. do 2015. Našla se i na listi projekata koji su ušli u usvojeni Generalni master-plan razvoja saobraćaja u Srbiji. Investicionim programom za saobraćajni sektor u periodu od 2009. do 2027. procenjena vrednost izgradnje 92 kilometra autoputa Beograd–Pančevo–Vršac je 570 miliona evra.
Deonica Beograd–Pančevo izgrađena je kao autoputni profil još do 2002, a godinu kasnije počela je priprema dokumentacije za spajanje obilaznice oko Beograda, i to od Bubanj Potoka do Vinče, s novim železničko-drumskim mostom preko Dunava. Od 2004. do 2006. uz pomoć kredita evropskih banaka u vrednosti od oko 15 miliona evra rehabilitovane su deonice puta od Pančeva do Vršca u magistralni pravac širine sedam metara. U toku je izgradnja obilaznice oko Vršca duga osam kilometara, koja je sastavni deo budućeg autoputa.
Državni put M-1.9  od Beograda preko Pančeva i Vršca do Vatina, odnosno jugoslovensko-rumunske državne granice, proglašen je još 1975. godine Evropskim sporazumom o glavnim međunarodnim saobraćajnim pravcima za deonicu evopske saobraćajnice E-70, koja se proteže od Italije preko Slovenije i Hrvatske ide kroz Srbiju preko Vršca za Temišvar, Krajovu i Bukurešt, sve do Varne i Ptija. Zbog saobraćajne veze nekoliko država i spoja dva velika evropska koridora, deonica od Beograda do Vatina, odnosno srpsko-rumunske granice, uneta je Studijom infrastrukture regiona Balkana u prioritete, koje je 2003. finansirala Evropska komisija u okviru zajedničke pomoći u rekonstrukciji, razvoju i stabilnosti regiona. Iako postojeća magistrala dobro služi, daleko je i 2015, a kamoli 2027, do kada bi trebalo da se izgradi pun profil autoputa.
Dnevnik - R. Dautović