Monopol pada, gorivo ostaje skupo

Do početka sledeće godine ostalo je nepuna dva meseca, a prvog dana godine pred nama na domaćem naftnom tržištu treba očekivati značajne promene. Naime, 1. januara 2011. godine zvanično bi trebalo da prestane da važi Uredba o zabrani uvoza nafatnih derivata u Srbiju, koja je na snazi već nekoliko godina (sada je moguće uvoziti samo evrodizel), tako da se uskoro na benzinskim pumpama može očekivati i gorivo iz rafinerija van Srbije. Ta, nova situacija će, po svemu sudeći, ukinuti monopol Naftne industrije Srbije kad je u pitanju prerada nafte, ali neće dovesti do značajnog sniženja cene goriva, uz napomenu da će njegov kvalitet biti viši.
Inače, Uredba o zabrani uvoza derivata uvedena je da bi se NIS zaštitio od konkurencije, s ciljem da se obnove i modernizuju rafinerijska postrojenja i proizvode goriva evropskog kvaliteta. Tako se u Srbiju mogla uvoziti nafta, a sve uvezene količine prerađivane su u NIS-ovim rafinerijama. Budući da su u NIS-u uložili značajne novce u obnovu i rekonstrukciju rafinerijskih postojenja, koja je u toku, u ovoj kompaniji ukazuju na to da su spremni za liberalizaciju tržišta i konkurenciju koja iz toga proističe.
Da li skora liberalizacija uvoza naftnih derivata znači i povoljnije cene goriva na domaćim benzinskim pumpama teško je reći, ali je sigurno da će ponuda biti drugačija nego sada, i da će za dolazak na pumpe, osim cene, biti presudan i kvalitet goriva. Naime, umesto sadašnje situacije – na svim pumpama, bez obzira ko je vlasnik, toči se gorivo (osim evrodizela) proizvedeno u NIS-ovim rafinerijama, prestankom važenje Uredbe o zabrani uvoza derivata, na benzinskim pumpama, izvesno je, biće i goriva iz drugih rafinerija. Po rečima direktora "Petrobart AVIA-e" Aleksandra Mileusnića, sigurno je da je liberalizacija domaćeg naftnog tržišta neophodna i da se očekuje da 1. januara 2011. godine bude slobodan uvoz goriva.
– Ipak, još uvek se ne znaju uslovi uvoza benzina, odnosno da li će biti promena u odnosu na one koji važe za evrodizel – kaže Mileusnić. – Izvesno je da će kvalitet goriva biti bolji jer se u evropskim rafinerijama proizvode derivati sa znatno nižim procentom sumpora nego u NIS-ovim. Teško je reći koliko će koštati litar goriva kada uvoz bude slobodan jer to zasvisi od mnogo parametara – troškova tansporta, skladištenja, uvoza... Ne treba očekivati velike promene, ali je sigurno da će cena biti najniža moguća.
On ukazuje i na to da NIS, u principu, može ponuditi domaćem tržištu dovoljno benzina, napominjući da je kvalitet onog koji bi se uvozio, pre svega sa stanovišta ekoloških parametara, bio na višem nivou, sve dok se potpuno ne završe radovi u domaćim rafinerijama. Mileusnić naglašava da je liberalizacija naftnog tržišta dobra odluka, a da se mora sprovoditi bez prevelikog uplitanja države, kao i da je neophodno da postoji određeni prelazni period za prilagođavanje svih učesnika na tržištu novoj situaciji i eventualnom promenama uslova uvoza.
Predsednik Upravnog odbora Udružnja benzinskih stanica Srbije Miroslav Velicki takođe ukazuje na to da se ne može govoriti o značajnom sniženju cene goriva na domaćem tržištu od 1. januara 2011. godine i očekivane liberalizacije jer je nafta berzanska roba i u skladu sa svetskim cenama nafte menjaju se i cene derivata. Po njegovim rečima, liberalizacija naftnog tržišta i za potrošače i one koji na njemu posluju trebalo bi da ima pozitivan efekat, a najznačajnije je da će kvalitet goriva biti bolji.

Dnevnik - D. Mlađenović