Na Dunavu ćuprija za ponos

Nakon tri godine i mesec dana intenzivnog rada po kiši i ledu, snegu i letnjoj žegi neimari su završili gradnju novog mosta preko Dunava kod Beške, dugog 2.205 i širokog 15,1 metar , koga je juče pustio u saobraćaj predsednik Srbije Boris Tadić. Predsednik je tom prilikom rekao da je živeo za ovakve stvari u politici, jer ne vidi njenu svrhu ako iza nje ne ostaju putevi, mostovi, ugovori koji rešavaju ljudske probleme i omogućavaju bolji život i izrazio veliko zadovoljstvo zbog novog kolosa. Na primedbu novinara da su ga dugo čekali, on je upitao kada će ponovo neko moći sedeti na njemu od saobraćaja koji će ga preplaviti u dva naredna veka i na časak i sam seo na vreli asfalt.
- Mislim da je ovo jedna velika stvar, posle 40 godina izgrađen je ovakav most, od ove godine radiće se još mostova, završava se autoput prema mađarskoj granici, radimo sve deonice prema bugarskoj granici, napadamo i deonice prema makedonskoj granici, a ovih dana pokušavamo da nađemo finansijsku konstrukciju za izgradnju autoputa prema čačku, a kasnije i prema Kruševcu - rekao je Tadić. - To su veliki i važni poslovi. Ako neko kaže šta ste čekali do sada, moram da podseetim da nikada brže nismo radili i bićemo zemlja koja preko Dunava ima možda najviše mostova.
Tadić je rekao kako su mu graditelji govorili o problemu kako Dunav podlokava već postavljene temelje, kako su primenjivali nove tehnologije, gledajući uporedo stari most izgrađen pre 35 godina koji je izgradila „Mostogradnja”, koji je čudo građevinarstva, jer beton koji je tada ugrađen traje još i danas, stubovi su kao novi. On je izrazio nandu kako će oba mosta trajati preko 125 godina, neko kaže i 200, što će koristiti dve- tri generacije posle nas.
Iako je ovaj most gradila austrijska firma, predsednik Tadić je istakao da su najvažnije poslove radili srpski inženjeri koji su tražili da se podigne srpska kompanija koja je sposobna da gradi, kao što je nekada radila „Mostogradnja”, kako bi se premostio slom koji u građevinskoj industriji 90-tih godina i podugao kredibilitet i reference za našu građevinsku operativu. Tadić je rekao da ovaj most zaslužuje da dolaze deca na ekskurziju i stariji u posetu, ali u njegovo podnožje , gde se vide kolonade 48 stubova koji dosežu visinu od 50 metara i koji su čudesno i fantastično arhitektonsko i građevinsko delo.
Tadić je rekao da ne bismo voleli da naši najbolji inženjeri odlaze u strane kompanije, već da naše firme očuvaju tradiciju graditeljstva mostova, puteva i tunela. Zato je sugerisao glavnom inženjeru na mostu, odnosno odgovornom rukovodiocu radova Miloradu Stevanoviću da nejde u penziju, već da svoja znanja prenosi na druge. Predsednik Tadić je pozvao novinare da pišu reportaže o ovako velikim poduhvatima i ljudima inženjerima, pesnike da pišu pesme o njima, da se snimaju umetnički filmovi... ljudi su rizikovali živote da to završe, pa njihov rad ne treba svesti tek na pet minuta, koliko vremena treba da se pređe preko mosta.
Direktor austrijske „Alpine” i suvlasnik te kompanije Ditmar Aluta Oltjan rekao je da su srećni što su 2006. dobili izgardnju takvog mosta koji je satisfakcija za njega. Konstrukcija i projekt je izgrađen sa njihovim inženjerima, i istakao kako su imali problema u početku izgradnje oko statike i raznih zakona, što je kasnije rešeno i tek tada je počela izgradnja.
Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije” je rekao da je ovaj most među najvećima u Evropi i da je najveći problem bilo klizište s desne strane Duanva, problemi oko fundiranja i oprez pri izgradnji, kako se stari most statički ne bi ugrozio. On je naglasio da je Dunav opasna reka i da u njoj nije bilo lako raditi.
Zoran Kostić, direktor projekta i tehnički direktor „Alpine” Srbija rekao je da most drži svetski rekord po dužini glavnog raspona i da je teško izgraditi takvu betonsku konstrukciju, što je njima glatko pošlo za rukom, zajedno sa srpskim i austrijskim inženjerima. U most je ugrađeno oko 60.000 kubika betona.
Dnevnik- R. Dautović