Na preskupom gorivu ućarili i NIS i država

Naftna industrija Srbije ostvarila je u prvoj polovini ove godine neto dobit od 21,4 milijarde dinara – izjavio je juče zamenik generalnog direktora NIS-a Aleksej Urusov na predstavljanju poslovnih rezultata NIS-a na Beogradskoj berzi.
NIS je ostvario dobit prevenstveno zahvaljujući poboljšanju efikasnosti, smanjenju troškova, povećanju proizvodnje nafte i gasa i proširenju asortimana derivata, kao i pozitivnim kursnim razlikama koje su iznosile 6,4 milijardi dinara. Kompanija je zabeležila dobit pre kursnih razlika od oko 15,1 milijardi dinara, što je 144 posto više u odnosu na prvo polugodište 2010. godine. NIS je u prvoj polovini godine u državnu kasu na ime poreza i fiskalnih obaveza uplatio 40 milijardi dinara, ili oko 400 miliona evra, što je oko milijardu dinara više nego u istom periodu lane.
Urusov je dodao da je NIS od početka godine investirao 8,6 milijardi dinara, što je duplo više nego prošle godine. On je naveo da se modernizacija rafinerije u Pančevu odvija planiranom dinamikom i da će biti završena u predviđenom roku. odnosno do kraja sledeće godine.
Urusov je naveo i da je proizvodnja domaće nafte i gasa od početka ove godine iznosila oko 730.000 tona, što je oko 30 posto više u odnosu na isti period prošle godine, obim prerade je bio manji oko 14 odsto, dok je promet derivata oko tri odsto manji nego u prvoj polovini prošle godine.
Ne sumnjajući da je NIS uradio dosta toga da bi unapredio poslovanje, ali ovakao dobra zarada delom je zasluga i visokih cena u Srbiji. Planom poslovanja za prvu polovinu godine, koji je NIS ranije objavio, planirana je neto dobit 12,09 milijardi dinara. Međutim, brokeri „Sinteza Invest grupe” su očekivala daleku veću zaradu, i to samo na osnovu kursa koji je NIS-u išao naruku. Naime, planom su bile predviđene pozitivne kursne razlike od 1,8 milijarde dinara, a samo u prvom kvartalu dostigle su 7,8 milijardi dinara.
S druge strane, naša zemlja je, po analizi Udruženja naftnih kompanija Srbije, i dalje među najskupljim državama u regionu kada je cena naftnih derivata u pitanju. Gorivo je znatno jeftinije u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji, koja ima tri puta veću prosečnu platu. Razloge ne treba tražiti samo u nedostatku konkurencije u Srbiji već u apetitima države. Kroz akcize na svakom litru država uzme bar pola litra. Prosečna cena bezolovnog supera u Srbiji je 1,36 evro litar, a evrodizela 1,33 evro. Naši vozači gorivo plaćaju jeftinije samo od Grka i Mađara. čak ni gotovo dvomesečni pad cena nafte na svetskim berzama nije rezultirao pojeftinjenjem na pumpama u našoj zemlji.
Analiza Udruženja naftnih kompanija Srbije je pokazala i da je udeo državnog zahvatanja u našoj zemlji, bar kada je u pitanju benzin, u samom vrhu u regionu. Tako od maloprodajne cene benzina NIS-kvaliteta, dakle onog koji se proizvodi u Pančevu, u državnu kasu stiže čak 52,55 odsto. Država je „skromnija“ kada je u pitanju dizel pa od prodaje D-2 domaćeg dizela ućari „samo“ 44,7 odsto, a od prodaje evrodizela 42,70 odsto.
O kakvoj se zaradi radi najbolje pokazuje podatak da je NIS 2010. godinu završio s profitom od 16,5 milijardi dinara, ali i da je preuzeo kompaniju koja je do 2008. godine, to jest dok je bila u državnom vlasništvu, napravila ogromne gubitke. NIS je 2009. godinu završio s gubitkom iz poslovanja od 4,4 milijarde dinara, a ukupan knjigovodstveni gubitak, zbog usklađivanja s međunarodnim finansijskim standardima, bio je 37,6 milijardi dinara.
E. Dnevnik

Cene goriva zavise od države?
Komentarišući cene goriva na NIS-ovim pumpama, Urusov je rekao da su NIS-ove cene goriva konkurentne i da su u skladu s onima u okruženju.
Cene goriva u Srbiji u velikoj meri zavise od državnih zahvatanja, odnosno od nivoa akciza i PDV-a - rekao je Urusov, koji nije mogao da precizira da li će biti skorog sniženja cena goriva na NIS-ovim pumpama jer će to, kako je rekao, zavisiti od države – da li će smanjivati iznos akciza na naftne derivate u 2011.