Po holandskim autoputevima samo 100 km na sat

Od ovog ponedeljka na holandskim autoputevima važi ograničenje brzine od 100 kilometara na sat – najniže u EU. Vlada toj meri nije bila sklona, ali joj zbog prevelike količine azotnih oksida nije preostalo ništa drugo.

Sa gledišta vozača automobila objašnjenje novih pravila je jednostavno: Holandija je uvela jedno od najstrožih ograničenja brzine na svetu. Od prošlog ponedeljka (16.3.2020.) na svim autoputevima sme da se vozi najviše 100 kilometara na sat, a noću, između 19 i 6 časova, na određenim deonicama dozvoljena je brzina do 130 km/h. U Evropi još samo Kipar i Norveška imaju tako stroga ograničenja brzine.

U Holandiji je nezadovoljstvo veliko: anketa magazina EenVandaag pokazuje da 46 odsto ispitanika ne namerava da se pridržava novih propisa. Holandski mediji citiraju pojedine vozače koji kažu da su radije spremni da plate kazne za prekoračenje brzine.

Žrtva za „azotnu krizu“

Razlog za uvođenje tog strogog ograničenja je ekološke prirode. Holandija ima ogroman problem s azotnim jedinjenjima, kojih godišnje 50 kilograma po hektaru dospeva u okolinu. To je neslavni rekord u čitavoj Evropskoj uniji – EU-prosek iznosi 15 kilograma.

Sam hemijski element azot nije problem. On nam je, kao glavni sastojak Zemljine atmosfere i recimo sastojak belančevina, potreban za život. Problematični mogu da budu njegova hemijska jedinjenja s vodonikom ili kiseonikom. Amonijak zagađuje podzemne vode, azotni oksidi uzrok su oboljenja disajnih puteva: prema statistikama Evropske agencije za životnu sredinu, u 2016. godini su uzrokovali 68.000 smrtnih slučajeva u EU. Zato su članice Unije dogovorile granične vrednosti za različite štetne materije u vazduhu, u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Emisije azotnih jedinjenja u Holandiji toliko prekoračuju dozvoljene granice, da se u toj zemlji već odomaćio pojam „azotna kriza“.

Vlada premijera Marka Rutea indirektno je čak doprinela zaoštravanju situacije. Naime, ona je 2015. godine uvela pravila prema kojima se dozvoljava prekoračenje graničnih vrednosti ako se emitovanjem azota i njegovih jedinjenja štedi negde drugde. Evropski sud je krajem 2018. godine utvrdio da je to protivno evropskom pravu. Pola godine kasnije, vladina pravila ukinuo je vrhovni holandski Upravni sud i zabranio građevinske projekte koji povećavaju količinu azotnih jedinjenja.

Nepopularna mera

Holandska vlada je uoči te konačne odluke već odobrila program za iz gradnju novih 75.000 stanova do kraja 2020. godine kako bi ublažila hroničnu nestašicu stambenog prostora. Kod gradnje se emituju azotna jedinjenja. S obzirom na to da odustajanje od tog programa nije dolazio u obzir, vlada je morala da štedi na nekom drugom mestu. Većina tih štetnih emisija dolazi iz poljoprivrede. Prema proračunima Nacionalnog instituta za javno zdravstvo i okolinu, čak 46 odsto. Zato sada poljoprivrednici moraju da koriste hranu za stoku koja sadrži manje belančevina kako bi se smanjila količina azotnih jedinjenja u atmosferi. To još uvek nije dovoljno za poboljšanje situacije, ali premijerov koalicioni partner blizak agrarnom sektoru – nije bio spreman za veće ustupke.

Zato je bila neophodna ušteda na području koje je na drugom mestu po emitovanju štetnih materija: 11 odsto azotnih jedinjenja potiče iz drumskog saobraćaja. Ruteova stranka VVD obično je naklonjena automobilskom lobiju – ona je pre nekoliko godina povećala ograničenje brzine na autoputevima s dotadašnjih 120 na 130 km/h. No sada premijeru nije preostalo ništa drugo do uvođenje ove nepopularne mere. Lako je moguće da će VVD zbog toga izgubiti deo svojih birača.

Četiri hiljade novih saobraćajnih znakova

Pre nekoliko dana na autoputeve je izašlo na stotine radnika. Saobraćajni znaci s dosadašnjim ograničenjem brzine prepravljeni su ili potpuno uklonjeni - postavljeno je oko 4.000 novih. Kasnije će na nekim mestima da budu postavljeni i saobraćajni znaci kojima se dopušta povećana brzina noću. Sve to koštaće oko 19 miliona evra, bez poreza na dodatu vrednost, izračunao je list Volkskrant.

Za ovu odluku vlade razlog nije saobraćajno-bezbednosne, već ekološke prirode. Sedamdeset odsto ukupne količine azota koja će da se uštedi na putevima trebalo bi da nadoknadi zagađenja koja prouzrokuje izgradnja stanova, dok bi se 30 odsto računalo za zaštitu prirode i okoline. Za klimu bi to rigorozno ograničenje brzine trebalo da ima još jedan pozitivan efekat: sporija vožnja ne smanjuje samo emisije azotnih oksida, već i ugljen dioksida.

U oktobru 2018. godine jedan viši sud naložio je holandskoj vladu drastično smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Tome bi moglo da doprinese i ovo ograničenje brzine.
DW