Potsećanje na neka druga vremena

Bilo je to potsećanje na neka druga vremena kada su automobili imali dušu... Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu prošle subote održan je 6. godišnji skup Udruženja istoričara automobilizma. Ranijih godina na skupu je bilo i preko 180 učesnika, ali to, čini se,  prevazilazi kapacitet izložbenog prostora ispred fakulteta. Ove godine je redukovan broj učesnika i bilo ih je nešto više od sto, automobila, motorcikala, dva kamiona i dva autobusa.
Došli su i gosti iz Bugrarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Italije, Švedske i Bosne i Hercegovine.
Na žalost publike kišovito vreme predhodnih dana i splet okolnosti sprečili su dolazak nekoliko sjajnih starovremenskih vozila. Jak pljusak u Zrenjaninu tog jutra i nedostatak odgovarajuće pokrivke sprečio je dolazak motorcikla Neckersulm 2 1/2 PS (1909.), koji je trebalo da bude izložen u amfiteatru fakulteta kao ilustracija jednog od izlaganja. Njegov vlasnik došao je samo automobilom, Audi Super 90 (1967.).
Vlasnici automobila Citroen C4 Torpedo Commercial (1929.) i Mercedes Benz 220SE Cabrio (1960.), oba sa platnenim krovom, uplašili su se kiše pa, takođe, nisu došli. Kvar prikolice na samom početku putovanja sprečio je dolazak automobila Renault Mona Stella (1930.) iz Bugarske. Gosti iz Bugarske obećali su da će njime sigurno doći sledeće godine.
Najstarije vozilo na skupu bio je Dodge Model 30 (1921.), gosta iz Banja Luke. Odmah iz njega Tatra 12 (1929.), gosta iz Slovačke. Sjajan automobil u odličnom stanju, redovni učesnik međunarodnog relija veterana 500 km Slovenskych.
Najlegantniji bio je Alfa Romeo 1900 C Sprint (1952.), vlasništvo nešeg velikog prijatelja Frančeska Bonfantija iz Italije, vlasnika muzeja automobila Bonfanti. Do njega Lancia Fulvia 1,3 S (1971.) Bogdana Coconiua iz Rumunije, predsednika tamošnjeg udruženja starovremenskih vozila, velikog zagovornika regionalne saradnje.

Moramo da pomenemo i Fiat 500 D (1964.) Giorgio Andriana, u odličnom stanju, koji je nasledio od svog oca. Gorgio je stalni učesnik ovog skupa i veliki prijatelj naših istoričara automobilizma.
Puno pažnje publike privukli su i Opel Olimpia (1952.) i Opel Kapiten (1952.), koji su izvanredno restaurirani, do najsitnijeg detalja.
Interesantan je bio i Ford Mustang Coupe L 6 (1965.), prva serija ovog čuvenog automobila, vlasništvo gosta iz Rumunije.
Najstariji autobus bio je IMR Pionir (1950.), vlasništvo Branka Dragojevića iz Valjeva, redovnog učesnika ovakvih skupova, koji je prošle godine bio učesnik pomenutog relija veterana 500 km Slovenskych, na poziv organizatora.
Ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (nekada čuveni GSP) slavi 120 godina postojanja.  Na skupu je bio njihov zeleni Leyland Royel Tiger Worldmaster (1961.), sjajan primerak britanske automobilske industrije, autobus koji je verno i istrajno prevozio beograđane. Kada su se u GSP-u osvestili da žele da sačuvaju bar jedan primerak ovog autobisa bilo ga je skoro nemoguće naći. Jedan broj dat je Skoplju, kao pomoć posle zemljotresa, ostali su posle dugogodišnje službe poslati na otpad. Slučajno je nađen jedan koji je služio kao pomoćna kuća prekoputa beogradskog hipodroma. Motor i menjač su, srećom, našli u Skoplju.
GSP je izložio i kamiončić Zastava 620 B S-500 (1965.), vatrogasno vozilo, koje je kod njih još uvek u službi.
Na parkingu pored bio je i kamion GMC CCKW open, veteran II Svetskog rata.
Najveći automobil bio je ogromni GAZ 13 Chaika (1971.), gosta iz Bugarske, automobil najviših rukovodilaca bivšeg SSSR-a.
Na ovogodišnjem skupu bilo je dosta televizijskih ekipa, puno snimanja, razgovora sa vlasnicima vozila, bila je prisutna i Al Jazeera Balkans Gorana Milića, a posebnu pažnju privukao je đani Šverko, automobilski šampion iz 70’ godina prošlog veka, kada je njegovim bravurama prisustvovalo, sada neverovatnih, nekoliko desetina hiljada gledalaca. Neoprezno je mladoj novinarki rekao da je tog jutra iz Zagreba do Beograda stigao za dva sata.

Posebnost ovog skupa su predavanja iz istorije automobilizma, prvenstveno Srbije i bivše Jugoslavije. Svoje radove uobičajeno predstavljaju članovi Udruženja istoričara automobilizma, ali ove godine, po prvi put, radove su predstavili i gosti iz Hrvatske.
Daniel Tomičić ispričao je priču o izuzetnom automobilu, Alfa Jankovits, koga su braća Oskar i đino Janković počeli, u saradnji sa vodećim stručnjacima svoga doba, da rade 1934. godine u Rijeci i završili 1937. Bio je to kabriolet sa centralno postavljenim motorom, tri sedišta i vozačem u sredini, preteča McLarena F1. Po dolasku komunističke vlasti pobegli su njime u Trst, probijajući granični branik i pod kišom kuršuma. Automobil su prodali američkom oficiru koji ga je prebacio u SAD...
Nakon skupa gosti iz inostranstva su se Leylandovim i IMRovim autobusom odvezli do centra Beograda i Kalemegdanske tvrđave i kasnije do Muzeja automobila. Po prvi put, nakon skupa organizivan je sastanak istoričara automobilizma, iz Bugarske, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i domaćina Srbije.
Svako od gostiju se predstavio, a svi su bili jednoglasni u izražavanju oduševljenja ovim sastankom i obećali su da je ovo početak saradnje.