Putevi kroz Srbiju nisu evropski ćorsokaci

Predlog transformacije postojećih saobraćajnih koridora u jedinstvenu transportnu mrežu za zemlje članice EU, koje je usvojila Evropska komisija, najozbiljnije se tiču i Srbije, iako nije članica EU.
Da izmenjena transportna mreža ne bi zaobišla naša „uska grla”, naša država mora u što kraćem roku da završi glavne drumske i železničke koridore.
Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić izjavio je da će za dve godine biti kompletiran putni Koridor 10 kroz Srbiju, a do kraja godine tenderi za sve deonice na jugu Srbije. Od 330 kilometara nezavršenog autoputa, za vreme njegovog mandata izgrađeno je 180, a preostalih 150 se radi.
Za Evropu je posebno značajan krak Koridora 10 prema istoku jer je preko Srbije put sa zapada Starog kontinenta najkraći. Zato se posebno moraju intenzivirati radovi od Niša do Dimitrovgrada jer Koridoru 10 kroz Srbiju konkuriše Koridor 4 koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku, zemlje članice EU.
Transformacija postojećih saobraćajnih koridora u jedinstvenu transportnu mrežu za sve zemlje članice EU podrazumeva ulaganje u unapređenje infrastrukture od čak 500 milijardi evra u narednih 20 godina, od čega polovina do 2020. Naši stručnjaci kažu da izgradnja nove saobraćajne mreže neće značiti zaobilaženje Srbije ako ona bude imala dobre saobraćajne koridore za transport robe i putnika po evropskim standardima. Zato se ne sme odugovlačiti ni s jednim projektom koji se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu.
Putni koridor će se, očito, nekako i uspeti izgraditi, međutim, veliki problem je železnica, čija je rekonstrukcija i izgradnja „teška„ nekoliko milijardi evra, a Srbija je na samoj granici zaduženosti, što znači da će se umesto podizanja novih kredita morati preorijentisati na druge vidove finansiranja izgradnje.
Dobro je to što Evropa insistira na takozvanom kombinovanom transportu, koji obuhvata sve vidove saobraćaja, od drumskog i železničkog, do rečnog i vazdušnog, za koje Srbija ima dobre predispozicije. Dunav je bogomdana reka koja je plovna celom dužinom kroz našu zemlju i pruža ogromnu šansu za razvoj.
O raznim vidovima ulaganja u razvoj svih vrsta saobraćaja odavno se priča. Upravo doneti novi zakoni o javno-privatnom partnerstvu i o koncesijama trebalo bi da omoguće bržu realizaciju najavljenih projekata da nas evropski transport jednog dana ne bi zaobišao, uprkos geografskoj pogodnosti Srbije preko koje se najbrže stiže iz severozapadne Evrope na i jug i jugoistok kontinenta.
Dnevnik - R. Dautović