Rizici mladih vozača u Srbiji

Istraživanja u svetu pokazuju da mladi vozači učestvuju u 20-30 odsto svih saobraćajnih nezgoda. Mladi učesnici u saobraćaju čine oko 30 odsto svih poginulih vozača, iako čine svega oko 13 odsto ukupne populacije. U polnoj raspodeli procenjuje se da su mladi vozači muškarci skloniji preuzimanju rizika i traganju za uzbuđenjem u vožnji, kao što je prekoračenje brzine, u odnosu na mlade žene vozače. Mladići su takođe više skloni tome da precene svoje vozačke sposobnosti i da podlegnu negativnom uticaju svojih vršnjaka. Upravo kombinacija neiskustva i mladosti, dodatno pogoršana razlikama koje karakterišu različite polove, jeste to što rizik mladih vozača čini tako specifičnim. Iako muškarci svih starosnih kategorija u proseku imaju više saobraćajnih nezgoda nego žene, u kategoriji mladih vozača te razlike su najizraženije i posebno naglašavaju negativne efekte koje imaju godine starost i neiskustvo.

Veliki broj saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju mladi vozači događa se noću i/ili vikendom, zatim kada kao putnike u vozilu imaju svoje vršnjake i kada prekoračuju brzinu. Alkohol i nekorišćenje sigurnosnog pojasa su ključni faktori u saobraćajnim nezgodama u kojima mladi vozači učestvuju – bivaju povređeni ili smrtno stradaju. Pod dejstvom alkohola pažnja vozača se smanjuje, a vreme reagovanja se produžava. Težnja Evropske komisije je da se granica dozvoljenog nivoa alkohola u krvi za mlade vozače i početnike u svim zemljama ograniči na 0,2 mg/ml. Pored toga, vožnja pod uticajem droga je u porastu, posebno kod mladih vozača muškog pola i postaje naročito opasna kada se kombinuje sa vožnjom pod uticajem alkohola.

Tipovi saobraćajnih nezgoda u kojima u većoj meri učestvuju mladi vozači su saobraćajne nezgode u kojima dolazi do gubitka kontrole nad automobilom, odnosno saobraćajne nezgode u kojima učestvuje samo jedan automobil, posebno u krivinama. Ključni faktori koji se nalaze iza problema bezbednosti mladih vozača u saobraćaju su neiskustvo mladih vozača, godine starosti i pol. Za sticanje iskustva u vožnji potrebno je da prođe određeno vreme. Radnje kao što su promena brzine, gledanje u retrovizor, upravljanje, pravilna procena situacije i odgovarajuće reagovanje – vremenom postaju „automatske“. Međutim, kod mladog vozača ove radnje zahtevaju misaonu aktivnost i razmišljanje, što može da omete njegovu pažnju sa puta. Zbog toga, mlad vozač lako postane preopterećen i njegova sposobnost da izvršava više akcija istovremeno je relativno loša. Pored toga, mladi vozači retko dobijaju povratne informacije o saobraćajnim nezgodama sa „teškim“ posledicama u kojima učestvuju njihovi vršnjaci - tako da nisu dovoljno podstaknuti da voze pažljivije. Sa druge strane, mladi vozači su često motivisani da stignu na odredište što je pre moguće, zatim, izloženi su pritisku svojih vršnjaka ili žele „da se pokažu“ pred drugima.

Mladi vozači spadaju u visoko rizičnu grupu učesnika u saobraćaju. Treba napomenuti i to da nisu svi mladi svesno i namerno nebezbedni. Uspeh u rešavanju problema nebezbednosti mladih vozača zahteva angažovanje velikog broja subjekata, pre svega javnu i političku podršku uz shvatanje težine ovog problema, zatim angažovanje zakonodavca, instituciija zaduženih za javno zdravlje, bezbednost saobraćaja i obrazovanje, angažovanje policije, roditelja, sve do samih mladih vozača.

Agencija za bezbednost saobraćaja će posebnu pažnju posvetiti ovim temama,  s ciljem da se poveća procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva, kao i da se smanji broj vozača koji voze pod dejstvom alkohola pa samim tim smanje rizici od stradanja u saobraćajnim nezgodama.