Vozači plaćaju zbrku u osiguranju vozila

Zbrku i igre oko kartela, monopola i cene osiguranja vozila u Srbiji će, izgleda, po starom lošem običaju, ipak platiti vozači.
Jesu li vlasnici vozila u Srbiji žrtve kartelskog dogovora osiguravajućih kompanija ili su se one dogovorile o bitnim uslovima da bi zaštitile klijente i svoju branšu? Odgovor na ovo pitanje zbunjuje mnoge vlasnike vozila kada je u pitanju obavezno osiguranje koje se plaća pri registraciji, a zbrka traje...
Elem, osiguravači su po rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, poznatije kao Antimonopolska komisija, bili kartelisti od 9. juna 2011, kada je dostavljeno rešenje koje ih takvima proglašava, pa do 7. jula, kada je stiglo novo rešenje po kojem nema nedozvoljenog dogovaranja u okviru ove branše, a opet po odluci iste komisije. U međuvremenu je Upravni sud doneo odluku u korist prvog kartelskog rešenja. Pošto je Komisija julskim rešenjem promenila mišljenje, izvesno je da sada neće tražiti da presuda postane izvršna.
Otkud sada sve to? Komisiji za zaštitu konkurencije zapelo je za oko to što osiguravajuće kompanije u Srbiji imaju dogovor o minimalnoj ceni kod obaveznog osiguranja vozila. To se odnosi na usluge obaveznog osiguranja koje obuhvata oko dva miliona polisa u našoj zemlji. Cena se kreće u proseku oko 8.000 dinara, mada ima i polisa koje staju i 16.000 dinara – sve zavisi od vrste vozila.
U Udruženju osiguravača Srbije objašnjavaju da je jedini cilj dogovora bila redovna isplata šteta, odnosno sprečavanje mogućnosti da pojedine kuće koje se bave osiguranjem izađu na tržište s damping cenama. One bi u trenutku privukle masu klijenata, a sledeći korak bio bi da posle kraćeg roka zbog niskih cena ne bi mogle da izmire štete. Baš sada se nešto slično događa u Mađarskoj, gde se cene polisa slobodno formiraju. Tamo jeftiniji osiguravači nisu u stanju da plate novac oštećenima iako su svi uslovi iz polise ispunjeni.
Drugi argument vuče korene još iz devedesetih godina prošlog veka. Tačnije, tada se dešavalo da kompanija ponudi veoma povoljne uslove osiguranja, privuče klijente i dobije novac. Sledeći korak bio je zatvarnje osiguravajuće kuće i odlazak vlasnika, sa sve parama naravno, u nepoznatom pravcu. Gazda je odlazio, ali štete su ostajale. Stečajevi tih kompanija i isplata šteta još se vuku pred našim sudovima. U Udruženju osiguravača Srbije imaju formiran garantni fond iz kojeg se isplaćuju štete za posledice nezgoda kod neosiguranih vozila i u slučaju da osiguravajuća kuća to ne može da isplati. Popularno rečeno, taj fond nije vreća bez dna. A to znači da bi, u slučaju da broj oštećenih s jeftinim polisama brzo raste, došli u situaciju da ne mogu da izmire sve štete koje se iz Fonda isplaćuju.
Osiguravači iz Srbiji su ažurni i sada se štete isplaćuju u roku od sedam do deset dana. U Udruženju naglašavaju da je taj prosek jedan od boljih u Evropi. Dogovor o minimalnoj ceni polise obaveznog osiguranja postignut je da bi se dobila cena koja će omogućiti da se štete isplaćuju, takav model imaju gotovo sve zemlje članice EU. Naravno, mnogi će se zapitati mogu li cene kod ovog osiguranja da se snize.
Sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić objašnjava da je u oblasti osiguranja vozila naš najveći problem olako izdavanje dozvola o tehničkoj ispravnosti vozila i ako nisu dobro pregledana i ne bi trebala da dobiju zeleno svetlo za izlazak na drum. Tom problematikom bi ubuduće više trebalo da se pozabave ne samo osiguravači nego i nadležni koji brinu o bezbednosti saobraćaja. Kod nas se potvrde o ispravnosti vozila izdaju olako i za vozila koja nisu prošla nikakvu vrstu kontrole. Kada bi na put izlazili stvarno ispravni, i štete bi bile manje, pa i troškovi za osiguravajuće kompanije.
Dnevnik - D. Vujošević

Bez zelenog kartona
Vozači iz Srbije moći će od 1. januara 2012. da putuju u gotovo sve evropske zemlje bez zelenog kartona. To će svakom potencijalnom putniku uštedeti 2.000 dinara. Umesto kartona, vozačima će biti dovoljna registarska nalepnica, koju svako dobija pri registraciji uz nove tablice. Na taj način Srbija postaje zemlja čija je registarska oznaka istovremeno i dokaz o osiguranju vezanom za vozilo.
Od iduće godine Srbija postaje pridruženi član Evropskog udruženja osiguravača CEA. To znači da ćemo prilikom donošenja direktiva moći da utičemo na njihov sadržaj.