Rusi se spremaju za novu pobedu na reliju Dakar

Tradicionalni maratonski reli Dakar održaće se od 2. do 14. januara 2017. godine u Argentini, Boliviji i Paragvaju. Sasušena zemlja, oblaci prašine, sunce koje prži i upadljivi plavi ruski kamioni – od svega toga zaigra srce svakog strasnog ljubitelja relija. I sve to će se ponoviti u januaru. Ekipa Kamaz-Master rešila je probleme sa finansiranjem i na Dakar 2017 šalje četiri posade.

Plava armada putuje u Južnu Ameriku sa jednim ciljem – da pobedi. Trinaest osvojenih titula na Dakaru obavezuju ruske takmičare da postignu najbolje moguće rezultate. Oni jedva čekaju da se revanširaju za propuštenu pobedu u prethodnoj trci.

Kamaz-Master je jedini tim u kome takmičari barataju okastim ključevima isto kao i mehaničari. Ilustracija: Pres-foto
Stići na trajekt

Oktobar je najvreliji period u auto-centru Kamaza u gradu Naberežni Čelni (1.064 km od Moskve). Do polaska je ostalo sasvim malo vremena i zbog toga mehaničari, inženjeri i takmičari rade danonoćno. Kamaz-Master je jedini tim u kome takmičari barataju okastim ključevima isto kao i mehaničari. Takvo iskustvo je krajnje dragoceno u borbenim” uslovima. Na primer, ako se pojavi problem na posebno opasnoj deonici puta, vozači mogu sami da promene svaki deo, a ponekad i da improvizuju, tj. da naprave deo od onoga što imaju pri ruci.

Vremena za doterivanje mašina je sve manje – 13. novembra kamioni napuštaju halu u gradu Naberežni Čelni i kreću za Francusku. U luci Avr ekipe se tehnički proveravaju, zatim se borbena tehnika zapečaćuje da više niko ne bi mogao ništa izmeniti, i na kraju se tovari na trajekt. Do Južne Amerike kamioni putuju oko 20 dana.

Kada isprate kamione vozači ne odlaze na odmor, nego se bacaju na ubrzano učenje engleskog jezika, na mnogobrojne marketinške akcije i dugotrajne vežbe u sali.

Fizička spremnost često rešava ishod trke, jer na deonicama preko visokih planina pobeđuju samo oni najizdržljiviji. Na visini od 4.500 metara nema dovoljno kiseonika, tako da glavobolja muči čak i najzdravije ljude. Nemoguće je upravljati kamionom velikim brzinama kada glava puca od bolova, kaže Ajrat Mardejev,  šampion Dakara 2015.

Ekipe se adaptiraju na uslove takmičenja još u gradu Naberežni Čelni, gde treniraju u specijalnim maskama koje regulišu sadržaj kiseonika prilikom udisanja. U prvo vreme sportisti čak i spavaju sa ovim maskama.

Kao i u svakom sportu, u reliju je teško pobeđivati sa viškom kilograma. Ajrat Mardejev kaže da voli dobru hranu i jedno vreme se čak bio popravio, ali odustajanje od večere i usiljeni treninzi u teretani učinili su svoje.

Sa druge strane, za vreme trke večera je jedini kompletan obrok. Pre trke se ne sme mnogo jesti, tako da je doručak veoma lagan. U putu vozači piju samo vodu pomoću specijalne cevčice iz termosa sa ledom. Zbog vrućine piju mnogo vode da ne bi dehidrirali.

Hranu nose sa sobom. Nikuda ne idu bez tradicionalne ruske čorbe, koju organizatori Dakara ne pripremaju. Pored toga, u klubu Kamaz-Master po tradiciji priprema se pilav kada je dan predviđen za odmor. Kazan i drva se uvek mogu naći u pratećem vozilu.

Postoji još jedna tradicija koje se strogo pridržava svaki član ekipe. U kabini svakog kamiona može da se vidi kolekcija amajlija, koje vozačima, suvozačima i mehaničarima poklanjaju njihovi bližnji. To su uglavnom male meke igračke.

Aktuelni šampion Dakara dobio je kamion sa brojem 500 koji vozači ne vole. Kažu da dve nule još nikome nisu donele sreću – sa njima stalno dolazi do nekih kvarova ili problema na putu. Te nule pritiskaju takmičare.

Ovoga puta pod tim brojem startuje glavni rival ekipe Kamaza, holanđanin Žerar de Roj. Otkako se organizuje Dakar samo je Vladimir Čagin jednom pobedio pod tim brojem. To je bilo 2011. godine, posle čega je sedmostruki šampion Dakara objavio završetak svoje sportske karijere.
Ruska reč