Jubilej istorijske pobede Mazde na Le Manu

Dok zaljubljenici u automobilizam s nestrpljenjem čekaju nedelju i ovogodišnje izdanje trke 24 časa Le Mana, mnogi se prisećaju rezultata od pre 25 godina koji je ispisao istoriju. Tada, 23. juna 1991. godine oko 16 časova, zastava sa crno-belim kvadratićima zamahnula je nad pobednikom trke te godine. Bio je to automobil sa startnim brojem 55, bleštavo narandžaste i zelene boje i jedinstvenog i nezamenjivog urlika koji je ispuštao njegov motor sa četiri rotora. Nakon otprilike 21 čas utrkivanja i duge borbe s favorizovanim Mercedesima i Jaguarima, Mazda 787B prvi puta preuzela je vođstvo. Bila je to pozicija koju autsajder više neće ispustiti, tri časa kasnije, protivno svim očekivanjima, Johnny Herbert pobednički je ispred 250.000 gledalaca provezao Mazdu preko ciljne linije.

Naravno, Mazda je i danas uključena u automobilski sport, podržavajući trke modela MX-5 širom Evrope, kao i inicijative poput nedavno pokrenutog programa "Friends of MX-5". Mazda time želi da s entuzijastima podeli zabavu i strast koju marka Mazda gaji prema vožnji, pogotovo kada je reč o njenom kultnom roudsteru. Prijateljima MX-5-ice nude se posebne pogodnosti i iskustva, uključujući i priliku koja se pruža jednom u životu - da se takmiče za mesto u Mazda MX-5 Cup Raceru 2016 s punom trkačkom specifikacijom i voze kasnije ove godine na finalu Mazda Global MX-5 kupa na stazi Laguna Seca u Kaliforniji. Srećni vozači biraće se iz nacionalnih drumskih trka, online MX-5 trka na iRacing platformi, kao i među pobednicima trka na simulatorima na Mazdinim eventima. Kao serijski automobil kojim se na planeti vozi najviše trka, MX-5 zaista je poseban i nosi duh Mazdine jedinstvene automobilističke istorije, otelotvorene uspesima poput modela 787B u Le Manu 1991. godine.

Mazdina pobeda u Le Manu prva je i još uvek jedina pobeda nekog od azijskih proizvođača na ovom godišnjem takmičenju, koje je ujedno najstarija aktivna trka izdržljivosti (prvi put održana je daleke 1923. godine), a generalno smatra se i najtežom. Takođe, to je i jedina pobeda automobila koji nije pokretao uobičajeni klipni motor. Još impresivnije od specifikacija rotacionog motora R26B ugrađenog u 787B - koji je koristeći ubrizgavanje u bočne usisne otvore i tri svećice po rotoru razvijao 522 kW (710 KS) pri 9.000 obrtaja u minuti - bile su njegova pouzdanost i brzina kojom je bolid prolazio kroz krivine u rukama trojice vozača, Britanca Herberta, Nemca Folkera Veidlera i Luksemburžanina Bertranda Gachota.

Sve tri Mazde koje su učestvovale u trci - dve nove 787B i jedna 787 iz prethodne godine - završile su trku, na prvom, šestom i osmom mestu u ukupnom poretku. Od 38 automobila koji su se kvalifikovali, samo je devet zvanično završilo trku. Štaviše, nakon što je pobednički motor ispitan posle trke, Mazdini inženjeri navodno su tvrdili da je R26B bio u tako dobrom stanju da bi mogao da odradi još jedan 24-časovni maraton. Besprekorno funkcionišući, pobednički 787B završio je 362 kruga (3.065 milja, odnosno 4.932 km) prosečnom brzinom od 205,34 km/h.

Što se tiče automobila sa startnim brojem 55, on je penzionisan naredne godine i izložen je u Mazdinom muzeju u Hirošimi, nakon promenjenih pravila koja su stupila na snagu 1992. godine, ograničavajući zapremninu motora i praktično onemogućavajući nastup rotacionih motora na 24 časa Le Mansa. Od tada, automobil se povremeno pojavljivao, kao, na primer, na Le Manu 2011. godine povodom 20. godišnjice legendarne pobede i na Goodwood Festival of Speed (poslednji put 2015. godine). Takve prilike su magneti za sve one koji čeznu da čuju taj jedinstveni zvuk uživo, još jednom, ili po prvi put u životu. To je zvuk koji danas još uvek odzvanja i stvara gotovo kultne sledbenike među ljubiteljima trka, a posebno ljubiteljima rotacionih motora širom sveta.