Alfa Romeo obeležava 65 godina od prve pobede u F1

Alfa Romeo proslavlja godišnjicu prve pobede jednoseda u novouspostavljenom Svetskom šampionatu Formule 1. Bilo je to 13. maja 1950. godine, kada su četiri jednoseda 158-ice izašla na stazu u Silverstonu. Đuzepe Nino Farina je pobedio i zabeležio prvi het-trik u Formuli 1: pol pozicija, pobeda i najbrži krug. I naravno, titula svetskog šampiona na kraju sezone.

Jednosed Alfetta 158 nesumnjivo predstavlja jedan od najprestižnijih automobila u muzeju Museo Storico Alfa Romeo, i jedan je od najdragocenijih primeraka zahvaljujući svom svetskom sportsko-istorijskom značaju. Isti automobil danas slavi 65 godina od prve pobede Biscione-a u tada tek ustanovljenom Svetskom šampionatu Formule 1. I zaista, 13. maja 1950. godine, četiri bolida Alfetta zauzela su pozicije na stazi u Silverstonu u Engleskoj. Vozila su bila poverena Đuzepeu Ninu Farini, koji je na kraju sezone postao svetski šampion, kao i Luiđiju Fađoliju, Huanu Manuelu Fanđu, argentinskoj zvezdi u usponu koja osvaja titulu ’51. godine, ponovo u bolidu Alfetta i Regu Parnelu, britanskom vozaču koji je izabran u čast zemlje koja je bila domaćin prvog Šampionata. Farina je pobedio u toj trci, a druga dva mesta na podijumu takođe su pripala brendu Alfa Romeo – automobili milanskog proizvođača dominirali su u trci, a isti scenario se ponavljao tokom celog Šampionata. Tokom sezone, publika je trio Farina-Fađoli-Fanđo nazvala 3F, a zajedno sa brendom Alfa Romeo, oni su visoko uzdigli ime Italije u međunarodnom automobilizmu, u delikatnom istorijskom trenutku, kako za zemlju, tako i za sam Alfa Romeo. Poprište ovog izuzetnog obračuna tima Alfa Romeo bila je Velika nagrada Britanije – III Velika nagrada Kraljevskog automobilističkog kluba – koja je te godine dobila i naziv Velika nagrada Evrope i odvijala se na stazi u Northemptonširu u konfiguraciji iz 1948. godine - Silverston, udaljen 65 km severno od Londona, je staza koja je ponikla na mestu bivšeg aerodroma Kraljevskog vazduhoplovstva i bilo joj je suđeno da postane jedna od najspektakularnijih pozornica Formule 1. Nakon što je karirana zastava između krivina Ebi i Vudkot označila kraj, kralj Džordž VI lično je čestitao svim vozačima Alfa tima na izuzetnom rezultatu: pol pozicija (Farina), pobeda (Farina) uz još dva mesta na podijumu, najbrži krug (Farina) i vodeće mesto u ligi tokom Velike nagrade. Tako je Nino Farina kući poneo i prvi het trik u Formuli 1. To je bio početak nove ere u trkačkom svetu. U narednim decenijama, Formula 1 postaće kraljica svoje kategorije, privlačiće najviše pažnje javnosti i postaće pravi globalni fenomen, a i sam Alfa Romeo će nastaviti stazom neverovatne komercijalne ekspanzije i međunarodne slave.

Model 158 bio je rezultat projekta iz 1938. godine, a Alfetta, koja je zadržala konkurentnost i dvanaest godina kasnije, doduše sa pauzom nametnutom događajima na svetskoj sceni, i dalje je bila u fazi tehničkog razvoja.

Pravila novoosnovane Formule 1 dozvoljavala su da automobili budu opremljeni motorima zapremine 1,5 litra sa superpunjačem ili 4,5-litarskim motorima sa atmosferskim usisavanjem: model 158 poseduje osmocilindarski redni motor sa 1479 cc i kompresorom, koji je od početne snage od 195 KS iz 1938. godine naknadnim razvojem do Silverstona 1950. godine došao sa skoro 300 KS. 1951. godine, sa modelom 159 koji predstavlja evoluciju modela 158, motor je dostigao maksimalnu snagu od 425 KS (450 na testiranju), zahvaljujući dvostepenom kompresoru i čitavom nizu drugih poboljšanja. Pravila nisu postavljala granice po pitanju težine automobila, niti količine goriva u rezervoaru.

Nadmoć modela 158 na Silverstonu imala je veliku simboličnu vrednost za Alfa Romeo. Sportska dostignića modela Alfetta bila su pokretačka sila za preporod brenda Alfa, nakon poteškoća i štete prouzrokovanih svetskim ratom koji je neminovno ostavio traga. Alfeta 158 bi trebalo da se smatra poslednjim modelom iz predratne ere ovog brenda. Nakon što je Fanđo 1951. godine osvojio drugi šampionat sa modelom 159, Alfa Romeo se zvanično povukao iz automobilskih trka kako bi radnike i opremu usmerio na serijsku proizvodnju.