Dinamika na delu

„And now the end is near, so I face the final curtain...“. Poznate stihove pesme „My way“ slavnog Franka Sinatre nismo slučajno odabrali za početak teksta o BMW seriji 1. Druga generacija modela C segmenta nemačkog proizvođača nedavno je doživela svoju restilizaciju, pri čemu je životni vek ovog modela ograničen do 2017. godine. Naravno, sada se postavlja sasvim logično pitanje zašto na početku jednog druženja već pričamo o kraju životnog puta modela kodnog imena F20 i to sa prisutnom setom koja probija između redova. Po navodima proizvođača, nova generacija je planirana za 2017. godinu, a ona će sa sobom doneti tehničku revoluciju. Naime, serija 1 je bila jedini model automobila C segmenta sa pogonom na zadnjoj osovini, dok će naslednik krenuti putem serije 2 Active tourer gde će se pogon prebaciti napred.

BMW, tri cilindra i pogon napred? Ružan san, realnost ili puste želje? Na žalost retkih pojedinaca, već realnost, dok će većina kupaca ovog segmenta automobila ostati ravnodušna na ovu promenu. Kao potvrdu ovoj tezi mogu da posluže rezlultati ankete (koje je obelodanio Norbert Reithofer, CEO BMW-a 2010. godine) u kojoj je konstatovano da čak 80 odsto vozača i vlasnika BMW serije 1 ne zna da je pogon na zadnjoj osovini. Definitivno pristižu neka nova vremena, koja je BMW spremno dočekao.

Ono što ne ostavlja mesta nikakvoj sumnji je spoljni izgled BMW serije 1. Prednji deo automobila dominantno krase veliki „bubrezi“. Bočno od njih nalaze se prednje svetlosne grupe koje su u testiranom automobilu bile izvedene u LED tehnologiji. Prednji branik dodatno je naglašen u smislu agresivnosti, što je svakako „posledica“ činjenice da je automobil bio opremljen M paketom. Pogled sa boka otkriva klasične proporcije jednog BMW-a. Dugačka hauba, točkovi pomereni u same uglove karoserija i veliki i atraktivni aluminijumski naplatci od 18 inča naglašavaju dinamičnost i sportski nastup ovog automobila. Relativno male staklene površine, kao i masivne limene površine ukazuju na želju dizajnera da ostave utisak snage i gipkosti autombila.

Na zadnjem delu ističu se bogato dimenzionisane svetlosne grupe, koje prelaze i na peta vrata. Zadnji branik u ovoj verziji je masivniji, što je opet posledica M paketa opreme. U okviru ovog paketa nalaze se i nešto naglašenije sajtne, kao i M oznaka na prednjim krilima. U svakom slučaju, M dodatak opreme je značajno unapredio izgled ovog automobila i podigao atraktivnost na viši nivo. Direktni konkurenti, Audi A3 i Mercedes-Benz A klasa, u ovom trenutku ne mogu da ponude ovako agresivan nastup i sportsku orijentisanost.

Enterijer automobila je vrlo zanimljiv. On je izveden u klasičnom stilu bavarskog proizvođača, gde je sve podređeno uživanju vozača i eventualno suvozača. Ispred vozača nalazi se klasična instrument tabla, sa velikim i preglednim analognim obrtomerom i brzinomerom. Merač preostale količine goriva, kao i temperature rashladne tečnosti, uz ekran putnog kompjutera zaokružuju priču o uspešno i minimalistički dizajniranoj instrument tabli u BMW stilu koja je ujedno i vrlo pregledna i funkcionalna. BMW je još jednom pokazao da su najjednostavnija rešenja često i najbolja.

Poklonike, ali i vozače automobila sa „propelerom“ svakako će obradovati i činjenica da je iluminacija u  noćnim uslovima vožnje zadržala prijatnu narandžastu nijansu. Centralna konzola je jednostavna, na vrhu se nalazi ekran na kome se prikazuju podaci sa putnog kompjutera, audio sistema, ali i čitavo uputstvo o korišćenju automobila. Ovim sistemom komanduje se putem rotacionog prekidača koji se nalazi između prednjih sedišta. Korišćenje je izuzetno jednostavno i intuitivno i dobro je što je BMW uvažio kritike na svoj račun kada je u pitanju korišćenje ovog sistema. Ispod opisanog ekrana nalazi se audio uređaj, kao i dvozonska automatska klima, tačnije njene komande.

Smeštanje vozača i suvozača u prednja sedišta izuzetno je jednostavno. I prednja sedišta u testiranom automobilu nisu bila standardna, već se radilo o takozvanim „sportskim“ sedištima. To je značilo da su opcije za njihovo podešavanje vrlo brojne, te da ih je moguće podesiti na bezbroj načina. Ono što nam je posebno prijalo je mogućnost izvlačenja sedalne površine i faktički njenog produžavanja, što je rezultiralo da je celokupna natkolenica, faktički sve do kolena, bila oslonjena na sedalni deo. Ovu karakteristiku znaće da cene svi oni koji često voze svoj automobil na dužim relacijama. M sportski paket obogatio je i unutrašnjost, tako da je upravljač izmenjen. Ručica šestostepenog menjača je takođe dobila M oznaku. Kada smo već kod ručice, treba reći da se bočno od nje, prema vozaču, nalazi prekidač za izbor režima vožnje.

Na Euro NCAP testiranju, BMW serije 1 osvojio je svih pet zvezdica za bezbednost. Zaštita odraslih putnika ocenjena je sa 91%, a dece sa 83%. Zaštita pešaka je ocenjena sa 63%, dok je sa 86% ocenjena funkcija bezbednosnih sistema. Na ovom mestu je zaista pomalo izlišno napominjati da automobil poseduje sve elektronske sisteme bezbednosti, kao i vazdušne jastuke. Treba istaći da bezbednosti u noćnim uslovima umnogome doprinose odlični LED farovi koji osvetljavaju put u najboljem maniru. Tempomat, kao i senzori za svetla i kišu taođe u mnogome doprinose bezbednosti ovog automobila. I najzad, čvrsta struktura karoserije predstavlja najbolju zaštitu za putnike u slučaju bilo kakvog sudara. Proizvođač navodi da su prednji i zadnji branik sposobni da istrpe udar do 15 km/h, pri čemu se vrate u prvobitni oblik.

Runflet pneumatici elimisali su potrebu za rezervnim točkom, ali i setom za popravku pneumatika, pri čemu onemogućavaju gubitak kontrole nad automobilom u slučaju oštećenja pneumatika i gubitka pritiska u njemu. Kako bi vozač bio pravovremeno informisan da se sa pneumatikom nešto ipak dešava, postoji sistem (runflet indikator) koji ukazuje da postoji pad pritiska u nekom od pneumatika i da vožnja može da se nastavi do vulkanizerske radionice.

Oprema testiranog automobila bila je izuzetno bogata. Pored pomenutog M paketa, ugrađeni su i LED farovi koji zaista fantastično obavljaju svoj posao i za koji, slobodno možemo reći, doplata vredi do poslednjeg evra. Zaista nije potrebno reći da automobil poseduje kompletni elektro paket (podizači prozora, elektro podesivi retrovizori, kao i centralna brava).

Opisana prednja sedišta podižu kvalitet boravka u kabini na viši nivo, olakšavajući višesatno sedenje za upravljačem. Atraktivna Estoril plava boja bila je pravi magnet za poglede prolaznika, kao i drugih vozača. Radio „Proffesional“, se uz automatsku klimu starao da atmosfera u automobilu bude izuzetno prijatna. M sportski paket, uz M sportski volan budio je tokom testa adrenalin u nama, što je sa uspehom uspevalo da isprati M sportsko oslanjanje.

Ispod dugačkog poklopca motora nažalost nije bio motor u tradiciji BMW-a. Veliki prostor naprosto želeo je da u sebi ugosti jednog rednog benzinskog šestaka. Umesto njega, plastični poklopac sa BMW znakom prkosno je nosio maleni trocilindraš, nepune radne zapremine od 1,5 litara. I na sve to u dizel izdanju.

Pomenuti motor imali smo prilike da probamo u primerku BMW 2 Active tourer, gde nam se nekako činio prikladnijim jednom monovolumenskom vozilu. Ovaj motor je inače razvijen u saradnji sa Minijem i po rečima proizvođača i konstruktora, odlikuje se ekonomičnošću zbog umanjenih unutrašnjih otpora. Atraktivne spoljne linije, propraćene metalik plavom bojom i spoljni elementi koje je nesebično ustupilo M odeljenje, uparene sa rednim trocilindarskim dizel motorom čija se snaga meri dvocifrenim brojem u nama su izazivale oprečne emocije. Sa jedne strane stajao je atraktivan izgled, a sa druge motor koji nije mogao da „iznese“ do kraja BMW znak i sportski izgled. Kontroverza, predrasuda ili žrtva plastične hirurgije gde je bitan samo spoljni „wow“ efekat? Kako novinarski poziv ne dozvoljava gajenje predrasuda i zahteva pristup „otvorenog srca i uma“, tako smo i mi pristupili testiranom BMW-u.

Trocilindarski motor lako startuje, pri čemu su na leru prisutne lake vibracije. Dobro, to je nešto što je očekivano od motora ovakve koncepcije. Prilikom kretanja iz mesta vibracije u potpunosti prestaju i maleni motor se vrlo lako pokreće, pritom ne zazirući od visokih obrtaja. Naprotiv, kao da ih naprosto očekuje i da im se raduje.

Zahvaljujući preciznom šestostepenom manuelnom menjaču, moguće je očuvati dinamičnost vožnje. U tome će mu zdušno pomoći i prekidač režima izbora vožnje, od Eco pro, preko normal, do sport režima i najzad sport-pro u kome prestaje elektronska asistencija stabilnosti. Eco pro režim je moguće individualno konfigurisati i njega zaista ne bismo posebno komentarisali. Suštinski, on je namenjen isključivo štedljivom režimu vožnje. U normal režimu automobil spontanije reaguje na pritisak papučice akceleratora i moguća je nešto dinamičnija vožnja. U sport režimu motor reaguje burnije na odsečno dodavanje „gasa“, ali ipak ne treba očekivati čuda od ovog motora sa skromnih 95 KS.

Sport-pro režim ne bismo savetovali, jer isključivanje elektronskih pomagala nije nikako nešto što bismo preporučili vozačima ovog automobila. Automobil poseduje sam po sebi izuzetno izbalansirano ponašanje i dosta dugo ostaje neutralan u krivinama, ili što bi žargonski bilo rečeno, „automobil ide kao po šinama“. Naravno, veliki deo zasluge ovakvom ponašanju može da se pripiše M sportskom oslanjanju. Ali, kada se pređe jednom ta magična granica, zaista može biti kasno, jer elektronski sistemi ostaju nemi, a od motora ne može da se očekuje neka pomoć obzirom na njegove ipak skromne mogućnosti. Tako da savet definitivno ostaje da se zabava u vožnji ograniči na Sport režim vožnje.
 

Kočni sistem dovoljno je snažan i sa lakoćom izlazi na kraj sa svim zahtevima koji se postavljaju pred njega. Isto apsolutno važi i za sistem oslanjanja, koji je visoko kapacitativan i koji može sa lakoćom da podnese daleko više snage i obrtnog momenta.

Vožnja u gradu je jednostavna, delom zbog preciznih komandi koje sa lakoćom prenose sve želje vozača. Brzine dozvoljene u gradu sa lakoćom dostiže, garantujući dobra vremena ubrzanja. Na otvorenom putu za dinamičnu vožnju potrebno je često posezati sa ručicom menjača, tako da su preticanja sporijih vozila bezbedna. Na autoputu prija dugačka šesta brzina, tako da je krstarenje pri 120 km/čas moguće sa nepunih 2.000 obrtaja u minuti, pri čemu se tada trenutna potrošnja kreće oko 4,5 litara na 100 km. Prilikom promene stepena prenosa na niže, automobil sam daje „međugas“ i tako smanjuje udare na transmisiju.

Na krivudavim putevima ovaj BMW oseća se kao „riba u vodi“. Hirurški precizan upravljač obradovaće sve poklonike vožnje i uživanja u njoj. Oslanjanje je sposobno da isprati sve zahteve koje će postaviti i najzahtevniji vozači, tako da je ovaj BMW po ovom pitanju zaista ispunio i najviša očekivanja.

Nekako na kraju svakog druženja sa nekim automobilom zapitamo se kome je namenjen. Automobil C segmenta, atraktivnog izgleda, sa M paketom, privući će sebi mlade ljude, koji će da budu očarani njegovim izgledom. Oni tehnički svesniji biće obradovani činjenicom da voze unikatni automobil u tom segmentu, obzirom na arhitekturu pogonske grupe. Bogata osnovna oprema, odlična bezbednost i mogućnosti naručivanja dodatne opreme definitivno će prijati svima. Ali opet se vraćamo na pitanje koje nam je stalno bilo prisutno u mislima, a to je kome je namenjen ovakav motor u jednom ovakvom automobilu? Definitvno, namenjen je svima onima koji izgled stavljaju ispred snage i performansi, a to su obično manje zahtevni vozači kojima je bitan prestiž koji sa sobom nosi automobil sa plavo-belim propelerom. Obzirom da su BMW stratezi dali zeleno svetlo za ovu kombinaciju, sasvim smo sigurni da će ovaj automobil naći svoj put do kupaca. Svima onima kojima je vožnja u srcu, BMW je ostavio mogućnost izbora drugih agregata.

                                                    Tehničke karakteristike