Salon automobila u Beogradu

Đavo odneo šalu

11. Jul 2017

FCA Srbija

 

Ako je već poslodavac hteo da pokaže ko je gazda, terajući mak na konac sa štrajkačima, dobro je što se posle 10 dana brojanja gubitaka i u njegovo ime oglasila premijerka Brnabić s molbom da se prekine štrajk i sedne za pregovarački sto. Srpska država je dovoljno uložila u „Fijat“ u Kragujevcu da bi to mleko sada prosula.

Deset dana štrajka fabrike u Kragujevcu kompaniju „Fijat Krajsler“ koštalo je oko 4.400 neproizvedenih automobila, zaposlene zasigurno dela zarade, a Srbiju, u krajnjem, smanjenja izvoza i BDP-a, jer je „Fijat“ najveći srpski izvoznik.

Ma koliko da su odredbe iz kolektivnog ugovora prema zaposlenima bile ispunjene, to ne može da bude izgovor za desetodnevno ćutanje italijanskog poslodavca povodom štrajka, ali i srpske države kao manjinskog vlasnika firme „Fijat Krajsler Srbija“ (FCS).

Da je đavo odneo šalu jasno je iz najnovijeg poziva, odnosno molbe premijerke Ane Brnabić radnicima „Fijata“, da prekinu štrajk kako bi se selo za pregovarački sto jer „više nema ni minuta za gubljenje“. Garantovala je da će u roku od sat vremena po odluci o prekidu štrajka za pregovarački sto sesti poslodavac, Vlada Srbije kao manjinski partner i štrajkači odbor. Da, kako je rekla, počnu pregovore sa „Fijatom“ oko kolektivnih ugovora za naredne tri godine.

Ekonomisti već duže vreme upozoravaju da sa automobilskom proizvodnjom u Kragujevcu nije kako je na početku bilo planirano, i potpisani desetogodišnji ugovor sa „Fijatom“ ističe krajem iduće godine. Kada je 2012. godine otvorena, kragujevačka fabrika je bila jedna od najsavremenijih u svetu, kažu stručnjaci, projektovana da godišnje izbacuje sa trake 300.000 automobila. Umesto da se pri isteku ugovora primakla tom cilju, ona je smanjivala proizvodnju, pa je tako i za ovu godinu plan 110.000 proizvedenih „fijata 500 L“. Novog proizvoda nije bilo, što je, već dugo svi upozoravaju, pogubno po kragujevačku fabriku. U auto-industriji, opšte je poznato, uspeh zavisi od toga da li se na godišnjem nivou izbaci novi model.

Uprkos svemu tome, kragujevački „Fijat“ je i dalje najveći srpski izvoznik, u prva četiri meseca je dostignuto 382,2 miliona evra. Bez proizvodnje automobila u Kragujevcu, prerađivačka industrija, jedan od glavnih pokretača industrijske proizvodnje, bila bi slabija za najmanje 2,5 procentnih poena.

Po oceni ekonomiste Stojana Stamenkovića, „Fijat“ je danas veliki problem i s obzirom na njegove posledice po ukupnu privredu, čak veći i od problema koje potencira MMF oko javnih preduzeća. I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež konstatuje da za srpsku ekonomiju ne može da bude dobro ako proizvodnja našeg najvećeg izvoznika stoji.

„’Fijat‘ je i čitava dobavljačka industrija auto-delova i različitih dobara i usluga koji su vezani za taj veliki sistem. To je povezan lanac koji stoji“, objasnio je on.

Tokom potpune obustave rada, za 10 dana sa montažnih traka nije sišlo 4.400 planiranih vozila jer se u dve smene dnevno proizvodi 440 automobila. Naravno, smanjena je i proizvodnja u pogonima kooperanata.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec za Sputnjik kaže da je problem ponašanja poslovodstva „Fijata“ vezan za samo tržište. Očigledno da trenutno ni ova poboljšana verzija „Fijata 500L“ nije naišla na posebno prihvatanje na tržištu, zbog čega je i proizvodnja na nižem nivou nego što je planirano. Mislim da je to jedan od razloga zašto se poslovodstvo baš mnogo ne angažuje, kaže Bajec.

I on ukazuje na to da je „Fijat“ kumovao problemu kragujevačke fabrike jer, za razliku od drugih koje posluju u okviru koncerna iz Torina, nije izbačen novi model koji bi omogućio da fabrika radi sa mnogo jačim kapacitetom.

„Lično mislim da će dogovor biti postignut i da će fabrika početi da radi. Moj je utisak da će se to slegnuti“, kaže Bajec i podseća da je i ranije bilo perioda kada je fabrika prestajala sa radom, a zaposleni išli na prinudne odmore.

A na pitanje da li posle svega očekuje da i po isteku ugovora na kraju 2018. „Fijat“ ostane u Kragujevcu, ovaj ekonomista podseća da je fabrika u Kragujevcu izuzetno moderna, da je Fijat u nju mnogo uložio da bi se tek tako povukao.

Uprkos tome što, kaže, zna da troškovi za plate nisu dominantni, da je uvozna komponenta velika i da neto efekat za Srbiju nije baš preterano veliki, da je ugovor privelegovao „Fijat“ i da država u fabriku dosta ulaže, Bajec smatra da bi kraj te priče ipak bio „apsolutno loš“ ishod.

Komentarišući štrajk zaposlenih Bajec ističe da su oni u velikom broju bili na obuci u „Fijatovim“ fabrikama i da je reč o ljudima koji kvalitetno rade posao.

„Naravno, ne mogu plate da im budu približne onim koje imaju italijanski radnici ili oni koji proizvode automobile širom Evrope, ali moraju da imaju neku relaciju koja je koliko-toliko normalna. Zaista mislim da su njihove plate niske i da tu postoji neki prostor za povećanje. Pogotovo što u strukturi troškova proizvodnje jednog „Fijatovog“ automobila plate nisu dominantna stavka“, zaključuje Bajec za Sputnjik.

Njegove ocene potvrđuje i finansijski izveštaj za 2016. prema kome je država Srbija, sa 33 odsto udela u kompaniji, na račun ove firme uplatila 3,78 milijardi dinara, a izdaci za zarade, sa druge strane, bili su za čak milijardu dinara manji i iznosili su svega 2,78 milijardi. Kompanija je, uz to, oslobođena i plaćanja poreza na zarade, a troškove obuke zaposlenih u iznosu od 12 miliona dinara platila je država.

Na sve to, italijanski poslodavac je i posle 10 dana štrajka 2.000 radnika, odnosno 90 odsto zaposlenih, ostao nem. Oni su tražili povećanje iznosa bruto osnovice za obračun zarade sa 38.000 na 50.000 dinara, reorganizaciju u cilju rasterećenja radnika, isplatu bonusa efikasnosti za 2016. godinu i plaćanje troškova prevoza van standardnog vremena.

Poslovodstvo FCA Srbija dužno je da poštuje domaće propise. Ovoga puta, međutim, nije postupilo po rešenju Inspekcije rada, koja mu je, shodno odredbama Zakona o štrajku, još krajem juna naložila da odmah započne pregovore sa Štrajkačkim odborom.

Lakonska rečenica da „Fijat“ ne pregovara dok je štrajk u toku teško da „pije vodu“, s obzirom na to da su pre generalnog štrajka bila dva štrajka upozorenja koja ih, očigledno, nisu dotakla. Srbiju i ovdašnje radnike strani investitori i dalje doživljavaju isključivo kao jeftiniju radnu snagu zbog koje i dolaze.

Ako je već poslodavac hteo da pokaže ko je gazda, terajući mak na konac sa štrajkačima, dobro je što se posle 10 dana brojanja gubitaka, praktično i u njegovo ime oglasila premijerka Brnabić s molbom da se prekine štrajk i svi sednu za pregovarački sto. Srpska država je dovoljno uložila u „Fijat“ u Kragujevcu da bi to mleko sada prosula. To bi bio veliki udarac za Kragujevac, ali i za državu.
Sputnik news-Mira Kankaraš Trklja


Ime i prezime
Komentar