Najekstremnije ispitivanje sudara

Ovo je najekstremnije ispitivanje sudara koje je ikad izvršila kompanija Volvo Cars – i to ispitivanje od suštinskog značenja. Stručnjaci za spasavanje iz automobila u bezbednosnom centru Volvo Cars često koriste automobile nakon sudara da bi usavršili svoje spasilačke sposobnosti.

Da bi spasilačkim službama omogućili da se pripreme na eventualni scenario sudara, kao i simulaciju sila u najekstremnijim nesrećama (koje nadmašuju nesreće koje se mogu simulirati standardnim ispitivanjima sudara), kompanija Volvo Cars nedavno je usvojila ove ekstremne mere. Sada su po prvi put, dizalicom sa visine od 30 metara nekoliko puta spustili više novih automobila Volvo.

To je metoda koja je omogućila da se ostvari dovoljno štete za odgovarajuću simulaciju one štete koja je utvrđena u najekstremnijim scenarijima nesreća: pomislite na nesreće jednim automobilom pri izrazito velikoj brzini, nesreće u kojima automobil velikom brzinom udari u teretnjak ili nesreće u kojima automobil zadobija snažan udarac sa boka.

U takvim situacijama su putnici u automobilu najverovatnije u kritičnom stanju. Zato je prioritetni zadatak da se što pre izvuku iz automobila i to primenom spasilačkog hidrauličnog alata poznatog pod nazivom „makaze života“, kao i da se odvezu u bolnicu. Stručnjaci za spasavanje iz automobila često govore o zlatnom času: u roku od jednog časa od nesreće trebalo bi izvući povređene iz automobila i prebaciti ih u bolnicu.

„Već niz godina usko sarađujemo sa švedskim spasilačkim službama“, navodi Hakan Gustafson, viši istraživač iz grupe za istraživanje saobraćajnih nesreća Volvo Cars. „To je zato što imamo isti cilj: bezbednije puteve za svakog. Nadamo se da niko neće morati da doživi najteže nesreće, iako sve nesreće ne mogu da se izbegnu. Upravo zbog toga je veoma važno da postoje metode koje pomažu da se spasu životi kad se dogode najteže nesreće.“

Svi zaključci o nesrećama i posledičnom spasavanju biće sabrani u obimnom izveštaju o istraživanju. Taj izveštaj biće besplatno na raspolaganju svim ostalim spasiocima, što će im omogućiti da koriste zaključke u daljem razvoju svojih spasilačkih sposobnosti.

Spasioci svoje automobile za obuku obično pronalaze na otpadima. Međutim, ti automobili obično su stari i do dve decenije. Što se tiče čvrstoće čelika, konstrukcije bezbednosnog kaveza i opšte izdržljivosti, postoji velika razlika između savremenih automobila i automobila proizvedenih pre petnaest do dvadeset godina. Novi Volvo modeli proizvedeni su od najtvrđeg čelika koji može da se nađe u savremenim automobilima.

Upravo zbog toga, za spasioce je od ključnog značenja da neprestano usavršavaju znanje o novijim modelima automobila i obave reviziju sopstvenih postupaka u cilju razvoja nove tehnike spasavanja iz automobila. Drugim rečima, ova osposobljavanja mogu da znače razliku između života i smrti. Zato je, na zahtev spasilačkih službi, kompanija Volvo Cars odlučila da unapredi situaciju.

„Obično u laboratoriji izvodimo samo sudare automobila, a sad smo automobile prvi put spustili sa dizalice“, izjavio je Hakan Gustafson. „Znali smo da ćemo nakon eksperimenta videti ekstremne deformacije pa smo to i učinili da bismo spasilačkoj ekipi pružili pravi izazov za rad.“

Sa dizalice smo nekoliko puta spustili ukupno deset različitih modela Volvo. Pre pada,  inženjeri bezbednosti iz kompanije Volvo Cars precizno su izračunali kolikom pritisku i sili mora da bude izložen svaki automobil kako bi dostigao traženi stepen štete.