Otpušten Sergio Marchionne istorijska ličnost autoindustrije

Kako je Serđo Markione popravio Fiat - Čudo od „antimenadžera“

Kada se Serđo Markione (Sergio Marchionne) prihvatio posla generalnog menadžera Fiat-a, vrednost akcija italijanske auto firme na berzi iznosila je 5,60 evra. Nastavljala je da pada da bi u proleće 2005. dostigla najnižu tačku od 4,40 evra. Početkom novembra, akcije Fiat -a su oscilirale između 15 i 16 evra po komadu. Za manje od dve godine, njihova vrednost je utrostručena! Kada je Markione preuzeo kormilo Fiat -a dnevno je gubitak iznosio dva miliona evra, danas je dnevna zarada pet miliona evra. Prvo što je Markione uradio preuzevši posao je da celokupnu svoju ušteđevinu uloži u akcije Fiat-a. Kako je rekao: da ne bi morao nikoga ubeđivati u valjanost koncepcije oporavka i neizbežan budući uspeh firme. A onda je krenuo da stvara svoj tim, pretežno mladih stručnjaka sa kojima je dogurao dotle da se govori o „Marchionne style“ upravljanja.

Preokret

Sve to dešava se u vreme kada evropska autoindistrija doživljava krizu. Najveći evropski proizvođač Volkswagen (5,2 miliona vozila) menja rukovodstvo, predstoji otpuštanje 20.000 radnika u Nemačkoj i 2.500 radnika u drugim zemljama i sledstveno tome pad vrednosti akcija na berzi. Istina, u prošloj godini grupacija Volkswagen registrovala je 1,7 milijardi dobiti, ali je od toga 1,3 milijarde zasluga Audia, ostali jedva preživljavaju. I drugi imaju slične probleme. Reno (Renault) nije uspeo da osvajanje Svetskog prvenstva formule 1 iskoristi za bolji plasman putničkih vozila pa je broj prodatih automobila od početka godine manji za 3,6 odsto a prihodi za 1,2 odsto. Glavni adut, modeli Megane, smatraju se iscrpljenim. PSA (Peugeot – Citroen), drugi evropski proizvođač, osciluje na berzi i panično traži nove modele, jer su Pežoovi modeli 206 i 307 već odigrali svoje, a novih ideja nema. Mercedes ima dvostruku muku. Integrisavši se u Daimler-Chrysler, doživeo je da se njegova dobit od 991 milion evra istopi zbog gubitka Chryslera od 1,16 milijardi evra. Poseban fijasko mu je Smart čija je prodaja od početka godine pala za 31,3 odsto.
 
Dakle, u tom kontekstu Fiat buja i treće tromesečje je obeležio povećanjem prihoda za 11,4 odsto (na 11,8 miljardi evra) i profitom od 200 miliona evra. Uspeh je postignut lansiranjem redizajniranog modela Pand“ i novog Punto Grande, grabežom za novi SUV Sedici... Pakt sa sindikatima, reorganizacija i povećanjem mreže prodaje, uz agresivan nastup na svetskom tržištu – sve je to dovelo do povećanja prodaje u Evropi za 14 odsto! Planovi do 2010. godine predviđaju likvidiranje svih dugova i 3,5 milijardi dobiti, 2,8 miliona vozila, kooperacije sa Kinom i Indijom, 23 nova modela i 16 redizajniranih na tržištu. Sadašnja uprava Fiat-a nameće verovanje da će se to i ostvariti. Najveća zasluga svakako pripada Serđu Markioniu, antimenadžeru, kako ga nazivaju.

Na zemlji

Zapravo to – antimenadžer, je kompliment, jer Markione nije uštogljeni menadžerski blefer, koji gleda kako da naduva prihode spekulacijama, ne grabi se za akcije sopstvene firme, nego ih svojim parama kupuje kada drugi gube poverenje, odbija da učestvuje u mondenskom životu i po svemu sudeći ne sprema rasprodaju kompanije koju vodi da bi se dodatno obogatio. To je deo njegovih atipičnih ponašanja. Potekao je iz obične porodice, bez aristokratskih referenci. Otac mu je bio karabinjer, koji se penzionisao mlad i otišao u Kanadu. Škole je završio u Americi, a trajno živi u Švajcarskoj. Vikende provodi sa porodicom nedaleko od Ženeve, gde ima kuću. Porodicu, ženu i dvoje dece, drži daleko od radoznale štampe. U Torinu ima najobičniji stan u kojem je preko nedelje. Izbegava izvikane restorane i najčešće odlazi u piceriju „Kristina“, za koju smatra da je najbolja u Torinu. Ne džogira i ne ide u teretane, samo uživa da kosi travu oko svoje kuće i šeta po brdima. Jedini hobi mu je Ferari, kojim odlazi kući u Ženevu i natrag na posao. Dan počinje neizostavnim čitanjem izbora iz štampe, koji mu pripremaju. Nema nikakvih političkih ambicija i sa političarima se viđa samo kada je to u vezi posla. Kada je pred prošle izbore upitan, kako komentariše mogućnost da Berluskoni ponovo pobedi, odgovorio je: „Hvala Bogu, imam i švajcarski pasoš“.

Uporni optimista

Na nedavni skup finansijskih analitičara (8. i 9. novembra), koji je sazvao da bi njima i predstavnicima akcionara podneo raport o stanju kompanije i daljim ambicijama, došao je u džemperu, namećući neformalan ton. Pre nego što se obratio prisutnima, među kojima su po prvi put bili i predstavnici sindikata, puštena je njegova omiljena pesma „Don’t worry be happy“ Boba Mek Ferina. A onda je počeo da izlaže: „ Fiat je spasen od odumiranja i danas je to mesto koje se zove nada... do 2010. godine prihodi će porasti na 67 milijardi evra po prosečnoj stopi od 7,5 odsto... neto profit od 3,5 milijardi... investicije u fiksni kapital i istraživanja 16 milijardi evra... 300 hiljada vozila Alfa Romeo... 2008. godine zajednička proizvodnja motora sa indijskom firmom Tata... nova generacija motora multidžet normativa Euro 5 sa lakim prelazom na Euro 6... Nema nikakvog čuda, samo mnogo usklađenog rada i želje za uspehom... i onda citat Makijavelija – nema ničeg težeg, ničeg rizičnijeg za ostvarivanje i nesigurnijeg nego uvoditi novi poredak stvari“.

Pritom, Markione ne izostavlja nikada da kaže kako ima fantastičan tim sa kojim radi. Kako, kad pomisli da bi neko iz tog tima mogao da ode, celu noć ne spava. Umešnost da ljude privuče da sa njim zajedno rade ne brojeći sate i napore pokazao je i u odnosima sa sindikatima, koji ni jednom nisu štrajkovali od kada je on na čelu Fiat -a. Ne želi ni da pomišlja da otpušta radnike i kada mu je predloženo da polako gase Alfa Romeo, jer je pogon u Termini Impreze nekonkurentan, on je odbio i inicirao plan novih modela, povratka na američko tržište i osvajanje nepreglednih tržišta Kine, Rusije i Indije tim automobilom. Istina, na ruku mu ide i to što jak lobi pritiska vladu da u budžetu predvidi značajna sredstva za „rotamaciju“ - subvencionisanje zamene starih vozila novim. Ništa tu nije slučaj, koristi se svaka mogućnost. Rast vrednosti akcija na berzi pokazuje da i optimizam ima svoju cenu.

Pre dolaska Markionea, menadžeri Fiat-a tražili su spas, ili bogatstvo za sebe, u prodaji proizvodnje General Motorsu, a bili su toliko besperspektivni da im je GM naknadno platio odštetu da bi se izvukao iz kupovine. Markione i njegova ekipa opredelili su se za ono što je najlogičnije i jedini pravi put do uspeha, da pokrenu sopstvenu pamet, da zapnu i da optimizmom savladaju propadanje. Upitan ima li namere sada, kada je postigao toliki uspeh, da se za mnogo veće pare prebaci u neku drugu kompaniju, kako se inače radi, Markione je rekao: „Ni slučajno, ima još mnogo toga što treba da uradim“. Eto zašto ga zovu antimenadžer.