Beograd sedmi po zagađenju u svetu

07. Dec 2019

Novi Beograd
Na listi najzagađenijih gradova u svetu Beograd je na sedmom mestu, pokazuju podaci sajta Er vižual. Na vrhu liste, kojom se meri kvalitet vazduha i zagađenost grada, nalazi se Kabul, a za njim slede Nju Delhi i Ulan Bator.

Od gradova u regionu, najzagađeniji je Sarajevo, koji je na četvrtom mestu, pokazuju podaci sajta, koji su ažurirani u 7.12.2019 u 19.37 časova.

Sofija je odmah iza Beograda, na osmom mestu, a za njom sledi Priština na devetom mestu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najzagađeniji delovi Beograda su Stari grad i Novi Beograd.

Jaka zagađenost je i na Fruškoj gori, u Valjevu, Smederevu, Pančevu, Nišu, Kosjeriću i Užicu, objavio je Tanjug.

 

 

Oko sedam miliona preuranjenih smrti zbog zagađenja vazduha


Zagađenje vazduha svake godine dovede do oko sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva širom sveta, a stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su među najvišima u Evropi, saopštila je početkom juna, na Svetski dan životne sredine, organizacija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Devet od deset ljudi na otvorenom prostoru udiše vazduh zagađen više nego što se smatra prihvatljivim prema Smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije i zbog toga se zagađenje vazduha smatra ozbiljnom globalnom opasnošću po javno zdravlje.


Stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje čak do pet puta premašuju vrednosti propisane nacionalnim, kao i smernicama Evropske Unije i Svetske zdravstvene organizacije.

Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u svim zemljama Zapadnog Balkana, gde koncentracije zagađujućih materija u vazduhu obično premašuju dozvoljene vrednosti.

Regionalna studija o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi ukazuje na kraći očekivani životni vek na Zapadnom Balkanu zbog lošeg kvaliteta vazduha.

Prema izveštaju, zagađenje vazduha doprinosi visokoj smrtnosti i skraćenju očekivanog životnog veka u analiziranim gradovima, a izveštaj posebno ukazuje na opasnosti od izlaganja emisiji suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10).

Visokim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu doprinose i topografija ovog područja, ali pre svega i nekvalitetna čvrsta goriva koja se koriste u termoelektranama na ugalj, sagorevanje uglja za potrebe kuvanja i zagrevanja domaćinstava, zastarela industrija i stara vozila.

Kada je reč o Srbiji, glavni izvori zagađenja vazduha su industrijski procesi, proizvodnja električne i toplotne energije i drumski saobraćaj.

 



Informacija o sajtovima koji prikazuju kvalitet vazduha u Republici Srbiji


Građanima celog sveta su preko interneta pristupačni različiti sajtovi i aplikacije koje prikazuju kvalitet vazduha u velikom broju gradova širom planete (kao što je waqi.info, airvisual.com, getaircare.com, aqicn.org/map/world...), a sve u cilju davanja željenih informacija.

Većina ovih aplikacija prikazuje indeks kvaliteta vazduha na časovnom nivou za stotine gradova na planeti uključujući i gradove u Srbiji, preuzimajući podatke sa našeg sajta Agencije za zaštitu životne sredine Srbije. Dalja kalkulacija tim podacima radi računanja različito definisanih indeksa zagađenja je automatski proces tako da je van provere Agencije.

Važno je znati da ne postoji definisana granična vrednost (GV) za satne vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 ("najodgovornijih" polutanata za ugrožavanje zdravlja ljudi prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji). Prikazivanje trenutnog stanja kvaliteta vazduha u stotinu gradova je potencijalno potrebno mnogim korisnicima, kao i meteorološka prognoza, ali pravljenje rang liste na časovnom nivou nije stručno niti metodološki opravdano zbog velike varijabilnosti koncentracija, koja se menja od sata do sata uz već pomenuto nepostojanje satne GV.

 

Zagađenost vazduha u Beogradu

Znajući da u jednom gradu koncentracije zagađujućih materija zavise ne samo od njihovih emisija, nego i od doba dana, godišnjeg doba, meteo uslova jasno je da je nelogično pravljenje rang lista svakoga sata velikog broja gradova koji se nalaze u 24 časovne zone, na dve hemisfere, različitim geografskim širinama čak i za parametre koji imaju definisane satne granične vrednosti.

Ovi indeksi definitivno ne predstavljaju stanje kvaliteta vazduha u nekom gradu nego samo trenutni presek-insert kontinuarnog monitoringa polutanata u cilju davanja informativne, a ne i stručne ocene. Za ocenjivanje je potreban niz podataka o koncentracijama na mernom mestu tokom cele godine, da bi se izračunale srednje godišnje vrednosti polutanta i broj prekoračenja dnevnih GV.

Svi zainteresovani u cilju dobijanja pouzdanih informacija mogu da posete pored sajta Agencije www.amskv.sepa.gov.rs  i http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php i sajt Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) kao ustanove najvišeg nivoa u ovoj oblasti u EU i koja pruža sliku kvaliteta vazduha u Evropi u realnom vremenu. Ovaj sajt objedinjuje rezultate merenja nacionalnih institucija među kojima je i Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a rezultati se mogu videti na European Air Quality Portal  https://aqportal.discomap.eea.europa.eu/products/data-viewers/utd-viewer/, dok AQI prikaz možete videti na European Air Quality Index https://aqportal.discomap.eea.europa.eu/products/data-viewers/air-quality-index/.


Ime i prezime
Komentar