Budućnost bez automobila

Cilj je da se pronađu načini podsticanja hodanja i vožnje bicikle, a panel eksperata se okupio da dođe do novih ideja i vizija kakva će budućnost evropskih ulica izgledati. Došlo se do tri različite vizije za 2030.godinu

Iako veliki evropski gradovi teže ka budućnosti bez automobila, mesta za poboljšanje ima još dosta. Skoro dve trećine putovanja je kraće od 8 km (38% kraće od 3 km), dok je 6% vožnji automobilom ispod 1,6 km. U ovim slučajevima je efikasnost automobila najmanja, a mogućnost zamene za druge vidove transporta najveća.

Cilj je da se pronađu načini podsticanja hodanja i vožnje bicikle, a panel eksperata se okupio da dođe do novih ideja i vizija kakva će budućnost evropskih ulica izgledati.

Došlo se do tri različite vizije za 2030.godinu:

1.EVROPSKA PRAKSA

Prva slika budućnosti je ona u kojoj se 45% putovanja obavlja pešice i biciklom, veliko povećanje u odnosu na sadašnjih 30% Velike Britanije. Ovakva vizija podrazumeva primenu svih najboljih evropskih praksi vezanih za hodanje i biciklizam u gradovima. Način transporta se deli na: 32% hodanje, 13% bicikla, 25% javni prevoz i 30% automobili.

2.TRANSPORT BEZ AUTOMOBILA

Ova vizija cilja na menjanje društvenih vrednosti koje bi podstaklo stanovnike urbanih područja na što veći udeo, osim hodanja i bicikle, javnog prevoza. Ovakva budućnost predstavlja veliku promenu u stavovima i otklon od društva zavisnog od automobila. Vlada je drugačija, više decentralizovana i sa politikama koje se koordiniraju pretežno na lokalnom nivou. Podela je sledeća: 37% hodanje, 23% bicikl, 35% javni transport i 5% automobili.

3.LOKALNA ENERGETSKI EFIKASNA BUDUĆNOST

Ovo je odgovor na ozbiljnu dugoročnu nestašicu goriva ili njegove visoke cene, gde nametnuto korišćenje nogu i pedala uzima 80% od svih putovanja. Jaka državna vlast nalaže pravac promena, ali i daje više moći decentralizovanim lokalnim vlastima. Podela u ovoj viziji: 40% peške, 40% bicikl, 15% javni prevoz i 5% automobili.

Ova studija je, osim stručnih pogleda na budućnost, pružila uvid u probleme sa kojima se danas susreću pešaci i biciklisti. Duge distance, složeni rezidencijalni kompleksi koji odmažu u nameri da se hodanjem ili biciklom stigne do cilja, loša bezbednost na putevima, strah od kriminala na ulicama… sve su to problemi koji utiču na povećanje procenta vožnji automobilom.
                                                                                                                                                                                       Željko Stanković