Pre 80 godina osnovan Volkswagen

U Wolfsburgu je pre 80 godina Adolf Hitler položio kamen temeljac za fabriku Volkswagen koja je i danas stožer istoimenog multinacionalnog koncerna.

Volkswagen je kao ideja nastao koju godinu pre 26. maja 1938. godine, kada je ondašnji savez nemačkih proizvođača automobila austrijskom inženjeru Ferdinandu Porscheu dao nalog da konstruiše “narodni automobil”.

Bilo je to u režiji nacističke organizacije Snaga kroz radost (Kraft durch Freude - KdF) zadužene da ispunjava slobodno vreme nemačkih građana.

U organizaciji KdF-a “nemački radnik” odlazio je na odmor, u prirodu, bavio se sportom. Kako bi sve to stigao, rodila se i ideja i o “automobilu za svačiji džep”.

Porsche je kasnije priznao da je osnovnu zamisao o konstrukciji ‘volkswagena’, odnosno kasnije proslavljene ‘bube’, preuzeo od svoga zemljaka Hansa Ledwinke, konstruktora koji je radio za češku Tatru.

Prvi model u mnogim detaljima bio je sličan Tatri V570. To je decenijama kasnije potvrđeno iz samog Volkwagena, a šezdesetih godina prošlog veka platio je odštetu češkoj kompaniji.

Iako je idejno Volkswagen postojao i pre, Hitlerovo polaganje kamena temeljca za fabriku urezalo se u kolektivnu svest, između ostalog i zato jer su nacisti od toga napravili spektakl kojem je prisustvovalo preko 50.000 ljudi.

Izgradnja glavne Volkswagenove fabrike usred donjosaske ravnice daleko od bilo kakvog naselja jedna je od megalomanskih ideja Hitlerovog režima. Uz fabriku s nadaleko vidljivim markantnim dimnjacima, nastao je i “grad KdF vozila”, koji će 1945. godine da promeni ime u Wolfsburg.

Izboru lokacije pogodovala je i činjenica da je onuda prolazio važan kanal koji povezuje istok i zapad Nemačke, a fabrika se nalazila i na glavnoj saobraćajnoj trasi od Rurske oblasti prema Berlinu. U blizini je i bilo nekoliko čeličana.

Činjenica da se ova fabrika nalazila “usred ničega” rezultirala je pojačanim angažovanjem ratnih zarobljenika kao radne snage. Dok je u ostalim delovima Nemačke učešće zarobljenika u ukupnom broju radnika iznosilo u proseku 30 odsto, u Volkswagenu je bilo 80 odsto. Mnogi od njih su u proizvodnim pogonima i u trošnim barakama koje su okruživale fabriku izgubili život od iznemoglosti, gladi ili torture.

Volkswagen, koji kao retko koji nemački koncern simbolizuje nacističku prošlost, otvoreno se suočava sa svojom mračnom stranom i jedan je od glavnih donatora fonda za isplatu štete nekadašnjim ratnim zarobljenicima.

Realizacija ideje o automobilu za 990 maraka morala je ipak da pričeka kraj Drugog svetskog rata, iako veličina fabrike pokazuje da su nacisti planirali da se proizvodi milion i po "buba" godišnje. Međutim, do 1945. godine s proizvodnih traka u Wolfsburgu silazila su samo motorna vozila za potrebe nemačke vojske, Volkswagen Typ 82, koji nije nimalo ličio svom kasnijem slavnom nasledniku.

Uspon Volkswagen-a počeo je u posleratnom periodu, ali sporo. U decembruu 1945. godine, sedam meseci nakon rata, iz fabrike izlazi prvih 55 "buba". Dve godine kasnije počinje i izvoz – pet automobila stiglo je u Holandiju. Ostalo je istorija.

"Buba" je postala simbol nemačkog privrednog rasta i jedan od najpopularnijih automobila u istoriji, a Volkswagen s preko 600.000 zaposlenih najveći svetski proizvođač automobila.

Korporacija Volkswagen danas ima 12 automobilskih brendova, među kojima su Audi, Porsche i škode. Godišnje proizvede 10 miliona automobila. Međutim, Volkswagen svoj 80. rođendan proslavlja u ne baš veselom raspoloženju. Razlog za to je “dizelgate”, globalna afera oko manipulacije u vezi količine izduvnih gasova i pretnja astronomskim kaznama pre svega u SAD, a onda i u mnogim drugim zemljama. Ogromni su i iznosi isplaćeni na ima nadoknade vlasnicima spornih automobila.