Sistemi asistencije ne zamenjuju vozača

Thatcham i EuroNCAP, dve organizacije koje se bave bezbednošću saobraćaja, sprovele su istraživanje o sistemima koji pomažu vozačima u vožnji. Ono što je iniciralo na ovu akciju bile su sve agresivnije kampanje proizvođača automobila koji svoje modele nazivaju poluautonomnim ili samovozećim (koji mogu samostalno da se kreću u saobraćaju). Cilj je, naravno, da svoj proizvod prodaju kao najsavremeniji i najbolji, a pritom za njegovo ostvarenje ne biraju sredstva.

U ispitivanju u koje je bilo uključeno više od 1.500 građana najviše uznemiruju ključni rezultati. Čak 71 odsto vozača misli da već danas mogu da kupe automobile koji mogu samostalno da se kreću (a ne mogu), a jedan od deset vozača misli da su automobili toliko napredni bi mogao da spava za upravljačem u vožnji. Svega 51 odsto misli da bi oni bili odgovorni u slučaju da takav automobil izazove nesreću (u stvarnosti odgovornost je uvek na vozaču, nema deljenja krivice).

Adaptivni tempomat i sistem za zadržavanje automobila u saobraćajnoj traci uneli su najviše zabune kod ljudi koje svakodnevno bombarduju dvosmislenim porukama: u nekim situacijama upravljanje je poluautonomno, zbog našeg sistema možete da vozite poluautonomno… Istina je, naravno, potpuno drugačija, svi ti sistemi su samo asistenti u vožnji i nipošto ne omogućuju vozaču da “isključi mozak” i spava dok vozi ili da čita novine ili razmenjuje poruke na mobilnom telefonu.

EuroNCAP je, na primer, testirao adaptivne tempomate (održava rastojanje u odnosu na vozilo ispred) u kritičnim saobraćajnim situacijama. Izuzetno su loše i spore reakcije sistema na situaciju kada se vozilo ispred brzo izmakne kako bi izbeglo drugo vozilo koje stoji. Nije bolje ni kada se vozilo naglo ubaci u saobraćajnu traku, a u automobilu je uključen adaptivni tempomat. U oba slučaja dogodile bi se teške nesreće, a može da ih spreči samo vozač brzom intervencijom.

Istraživanje Thatchama i EuroNCAP-a jasno pokazuje da su vozači u zabludi. Svi automobili opremljeni tim sistemima (održavanje u saobraćajnoj traci) već pri prosečnim brzinama ne mogu samostalno da skrenu u oštrijim krivinama i bez vozačeve intervencije sleteli bi s puta. Dakle, kao pomoć u vožnji su dobri, ali ne treba se preterano oslanjati na njih, odnosno maksimalna pažnja i dalje treba da se posveti vožnji i putu, a ne perifernim stvarima, medijima, odmoru…