U Evropi Šveđani najodgovorniji vozači

Španci vole da trube dok voze, Šveđani da telefoniraju, Italijani zaboravljaju da vežu pojas, a Francuzi se plaše drugih vozača, pokazalo je istraživanje o navikama evropskih vozača koje je objavila fondacija francuske kompanije Vensi autoputevi (Vinci Autoroutes). Evropski vozači se slažu u jednom - da su dobri vozači, dok su kritični prema drugim vozačima. Prema njihovom mišljenju, najodgovorniji vozači su Šveđani, a najneodgovorniji Italijani, što i sami Italijani priznaju. Većina vozača priznaje da povremeno vozi malo brže od dozvoljene brzine i da ne poštuje preporučenu razdaljinu među vozilima, ali su pokazali i da su svesni opasnosti na putu zbog neodgovornog ponašanja.

U okviru istraživanja, vozači iz sedam članica EU - Francuske, Nemačke, Belgije, Španije, Velike Britanije, Italije i Švedske, ispitani su o navikama tokom vožnje. Istraživanje je sproveo institut za istraživanja javnog menjnja Ipsos za potrebe "evropskog barometra o odgovornoj vožnji" Fondacije kompanije Vensi autoputevi (Vinci Autoroutes), vodećeg koncesionara autoputeva u Evropi.

Ispitanici su bili jedinstveni u nekim odgovorima, a određene razlike su se javljale prema zemljama, rekla je predstavnica Fondacije Bernadet Moro (Bernadette Moreau).

Ispitanici se, bez obzir na nacionalnost, slažu da je vožnja pod dejstvom alkohola i narkotika glavni uzrok nesreća sa smrtnim ishodom na putevima. U to su, pre svega, uvereni Francuzi (78%), dok samo Britanci navode "nepažnju" kao glavni uzrok nesreća i zatim "preteranu brzinu".

"Alkohol je jedan od faktora rizika kome je posvećeno najviše kampanja, pa otuda i ovaj rezultat", rekao je portparol Fondacije Vensi autoputevi Fransoa-Bris Enker  (Francois-Brice Hincker).

Ispitanici su kao glavne uzroke nesreća na autoputu navodili prekoračenje brzine i umor. Čak 86% ispitanika je reklo da im se dešavalo da malo prekorače dozvoljenu brzinu.

Gotovo svaki drugi ispitanik ili 47% smatra da je Švedska zemlja u kojoj su vozači najodgovorniji, a zatim Nemačka (26%) i Velika Britanija (13%). "Švedska se tradicionalno navodi kao primer. Šveđani imaju vrlo dobru reputaciju i to je normalno jer imaju najbolje rezultate", rekla je Bernadet Moro. S druge strane, polovina ispitanika navodi Italijane kao najneodgovornije vozače, a zatim Špance (16%) i Francuze (14%). I sami Italijani, čak 71% ispitanika, navodi svoje sunarodnike kao najneodgovornije vozače.

Više od trećine Italijana (35%) priznaje da zaboravlja da veže pojas, a to tvrdi samo 12% Britanaca i 10% Francuza. Većina Španaca, 63%, navodi da "uporno trube vozačima koji ih nerviraju". To čini 33% Šveđana i 29% Italijana, dok su Francuzi i Nemci 67% skloniji "vređanju drugog vozača". Francuzi se izdvajaju po tome što se plaše agresivnog ponašanja drugih vozača. To je izjavilo 88% francuskih ispitanika.


Rušenje predrasuda

Iako se klišei o savesnim vozačima na severu i opasnim južnjacima za volanom katkad potvrđuju u realnosti, istraživanje je donelo neočekivane rezultate. Tako, 71% Nemaca i Šveđana priznaje da ne poštuju uvek preporučenu razdaljinu u odnosu na drugo vozilo, a to tvrdi 50% Španaca. Takođe, 46% Šveđana navodi da koriste moblini telefon dok voze bez upotrebe opreme koja bi im oslobodila ruke za vožnju. To čini 24% ispitanika u Francuskoj ili Španiji. 

Švedski vozači većinom (43%) nisu spremni da podrže eventualnu potpunu zabranu telefoniranja tokom vožnje, suprotno Britancima, Špancima i Italijanima koji u većini to podržavaju. Oko četvrtina evropskih vozača je čitala ili slala SMS poruke ili imejlove dok je vozila. To je činilo čak 35% Italijana. Nemci najmanje prave pauze prilikom duge vožnje i u proseku bez prekida voze tri sata i 43 minuta, sat duže od Francuza i Španaca. "Postoji tendencija da potcenjuju svoju otpornost na umor", rekla je Moroova.

Četvrtina Belgijanaca je rekla da seda za volan "sa količinom alkohola u krvi iznad dozvoljenog nivoa" ako se ne oseća pijanim. To čini 4% Španaca i 3% Šveđana. Belgijanci neće sesti za volan tek posle 2,8 ispijenih čaša, što je gotovo tri puta više od količine alkohola koja je granica za Šveđane (1,1 čaša).


Pakao to su drugi

Evropski vozači smatraju sebe dobrim vozačima i daju sebi prosečnu ocenu 7,8 od 10, dok Italijani sebe ocenjuju ocenom 8. Gotovo svi (97%) su upotrebili pozitivan pridev poput "obazrivi" (75%), "mirni" (52%), "ljubazni" (29%) pri opisivanju svoje vožnje. Samo 3% ispitanika je reklo da je agresivno vozilo, a niko nije rekao da se neodgovorno ili opasno ponašao za volanom.

Pri ocenjivanju drugih vozača evropski vozači su vrlo strogi. Ispitanici su za druge vozače rekli da su pre svega nervozni (43%), neodgovorni (41%) ili čak opasni (24%). Najkritičniji prema drugima su Italijani i Francuzi.

Istraživanje je sporvedeno u periodu od 19. januara do 10. februara putem interneta na uzroku od više od 1.000 punoletnih ispitanika u svakoj zemlji, po sistemu kvota kako bi se obezbedio reprezentativan uzorak po zemljama. Velika većina evropskih vozača, 61%, uverena je da u narednim godinama može da se smanji broj poginulih u saobraćajnim nesrećama, što je jedan od ciljeva EU za 2020. godinu.
AFP i EurActiv