Od švercera otete četiri milijarde dinara

Početkom ove godine, tačnije od februara, na domaćem naftnom tržištu uvedeno je obavezno markiranje goriva da bi se uveo red na tom tržištu i suzbila siva ekonomije. Taj korak je dao rezultate jer je nelegalnog goriva na tržištu manje, povećana je uplata u republički buyet, a veći je i promet na benzinskim pumpama. Ipak, za sada se još ne može precizno reći koliko se, zahvaljujući toj obavezi, povećao priliv novca u republički budžet, ali se procenjuje da je, u odnosu na prošlu godinu, veći oko četiri milijarde dinara.

Dakle, rezultati su vidljivi, nelegalni tokovi u prometu naftnih derivata se svode na najmanju moguću meru, a buyet je puniji. Naime, nelegalno poslovanje na naftnom tržištu značajno je krnjilo budžet Srbije, koji je bio siromašniji i do 100 miliona evra godišnje, koliko se procenjuje za 2011. i 2012. godinu. Uvođenjem akcize na lož-ulje i bio-dizel, prošle godine gubitak državnog budžeta je smanjen, ali je ipak priliv bio manji nego što je mogao biti, i to oko 40 miliona evra.

– Rezultati uvođenja markiranja goriva su pozitivni, ali se za sada još ne može precizno reći koliko je povećan priliv novca u republički buyet – kaže sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. – Na to se, ipak, neće dugo čekati jer će precizni podaci biti poznati posle sastanka ključnih aktera u sprovođenju programa markiranja goriva, koji će biti održan uskoro. Da su rezultati markiranja goriva pozitivni vidljivo je i na osnovu podataka o prometu naftnih derivata na domaćem tržištu, Naime, zbog sve manje para u novčaniku građana Srbije, već duže na benzinskim pumpama promet je u stalnom padu. Međutim, ovogodišnji rezultati pokazuju sasvim drugačiju sliku naftnog tržišta – za proteklo pola godine promet dizel-goriva povećan je oko 14 odsto, dok je promet benzina porastao oko 18 odsto. Pošto se jasno da se kupovna moć građana Srbije nije značajno menjala, slobodno se može reći da porast prometa na benzinskim pumpama nije posledica veće potrošnje, već upravo markirnja goriva. Upravo to kaže i Mićović, koji ističe da porast prometa, a time i povećanje priliva novca u buyet, nije posledica veće potrošnje već smanjenja sive zone u toj oblasti, odnosno usmeravanja poslovanja iz sive zone u legalne tokove.

– Za još bolje rezultate, od kojih će korist imati i potrošači i učesnici na tržištu i država, neophodno je dodatno unapređenje procesa da bi se mogla utvrditi precizna odgovornost za eventualne propuste i narušenu koncentraciju markera u gorivu. Naše udruženje je već predložilo mere koje bi dodatno unapredile sistem i očekujemo da ih Ministarstvo energetike podrži – kaže Mićović.

Ističući da je izuzetno važno da se na naftnom tržištu smanji nelegalno poslovanje, Mićović kaže da su naftne kompanije koje posluju na našem tržištu i poštuju sva tržišna pravila suočene s velikim  problemom jer je mnogo nelojalne konkurencije.

– Potrebno je učiniti još nekoliko koraka da bi sistem kontrole bio još kvaliteniji jer se mnogo goriva ne prodaje na benzinskim pumpama već se direktno isporučuje krajnjim korisnicima. Recimo, oko 38 odsto dizel-goriva uopšte se ne proda na benzinskim pumpama već u veleprodaji – transport, poljoprivreda, autoprevoz, građevinske firme... te je izuzetno važno pojačati kontrolu na internim benzinskim stanicama. To se za sada ne radi, a neophodno je jer ako se markiranje goriva bude kontrolisalo samo na benzinskim pumpama, problem neće biti rešen.

Naš sagovornik ističe i da UNKS insistira na tome da se formira nacionalna referentna laboratorija za utvrđivanje koncentracije markera u gorivu jer bi se na taj način izbeglo da isti oni koji markiraju gorivo i kontrološu koncentraciju markera. 
Dnevnik - D. Mlađenović
 
Svaki litar obeležen
– Sve gorivo na domaćem tržištu mora biti markirano, a to moraju činiti, uz „Naftnu industriju Srbije”, kompaniju koja je proizvođač, i svi uvoznici nafte i derivata – kaže Tomsilav Mićović.
Kontrola markiranja goriva u Srbiji je u nadležnosti konzorcijuma SGS.