Renault Clio IV 1.5 dCi Techno Feel

Magnet za poglede

Jedan od najuspešnijih modela B segmenta, bar kada je evropsko tržište u pitanju, je Renaultov model Clio. Predstavljen je davne 1990. godine i nasledio je dobro poznati i omiljeni „super pet“. Prva generacija pretrpela je dosta izmena sredinom devedesetih godina prošlog veka i održala se u proizvodnji sve do 1998. godine, kada je izašla druga generacija. Sa njom su debitovali novi motori, štedljiviji, lakši i ekološki prihvatljiviji. Restilizacija je usledila 2001. godine i može se reći da je bila prilično uspela, jer je taj model nastavio da živi sve do pojave četvrte generacije modela Clio pod imenom Storia, odnosno do 2013. godine. Treća generacija pojavila se 2005. godine i izazvala je mini revoluciju u redovima B segmenta.

Provereni pogonski agregati, pet zvezdica na Euro NCAP testu, kvalitetniji i prostraniji, širok izbor palete opreme i motora značio je samo jedno – dobru prodaju. Nekako sa restilizacijom koja je možda i pomalo nespretno izvedena na tržište se ušunjao i Clio karavan, koji je nudio još bolju ponudu prostora u zadnjem delu automobila. I 2012. godine svetlost dana je ugledala četvrta generacija Renaultovog modela B segmenta. Prezentacija se održala na, za proizvođača izuzetno važnom, Salonu automobila na domaćem terenu u Parizu.

Nova generacija odlikovala se izuzetno atraktivnom, dinamičnom linijom, mada je proizvođač po prvi put izostavio verziju sa troja vrata posluživši se trikom zvanim „skrivena kvaka“ na zadnjim vratima. Nedugo zatim stigla je i karavan verzija, mnogo skladnija nego u prethodnoj generaciji.

Jedna od devet grčkih muza, muza istorije – Clio francuskom Renaultu pomogla je da osvoji duplu krunu Evropskog automobila godine u dva navrata (1991. i 2006. godine), što je za sada uspeo da postigne još jedino Volkswagen Golf.

Opis svakog automobila nekako standardno započinje analiziranjem njegove spoljašnosti. Clio četvrte generacije je po tom pitanju izuzetno zahvalan, pošto njegov eksterijer predstavlja možda i njegov najzanimljiviji deo, bar kada su u pitanju civilne, ne-RS varijante. Atraktivna crna boja, sa elegantnim crvenim detaljima na aluminijumskim naplatcima i specifičnim nalepnicama, predstavljaju magnet za poglede, prvenstveno mlađe populacije.

Na prednjem delu dominantno mesto prepušteno je velikom Renaultovom dijamantu, koji je dolaskom Laurens van den Ackera na mesto glavnog dizajnera u Renault dobio počasno mesto na maski hladnjaka motora. Pored njega nalaze se LED dnevna svetla, kao i prednje svetlosne grupe bademastog oblika. Prednji branik izuzetno je masivan i u sebi sadrži inkorprirane maglenke sa hromiranim okvirom. Bočne linije su, slobodno možemo da kažemo, jednako ubedljive. Dizajneri su njima želeli da ostave utisak gipkosti i dinamičnosti, što su moramo priznati u potpunosti i uspeli.

Kvaka zadnjih vrata je skrivena u C stubu, pri čemu je linija „struka“, odnosno donje ivice prozora relativno visoka. Na ovaj način dobijen i preko potrebni osećaj bezbednosti u jednom ipak malom automobilu. Aluminijumski naplatci od 17 inča pod nazivom Drenalic, sa istaknutim crvenim detaljima zaista su pravi magnet za poglde. Zaštitna lajsna na boku, tačnije na donjoj ivici vrata takođe ima detalje crvene boje. Ono što nam se posebno svidelo su naglašeni lukovi zadnjih točkova koji podsećaju na snažna i muskulozna ramena. Ovi crveni detalji mogu da se nađu i na zadnjem delu automobila, u vidu lajsne koja se proteže donjom ivicom poklopca prtlažnika.

Na zadnjem delu automobila svakako je upečatljiv masivan branik sa središnjm delom od mat crne plastike i stop lampama koje prelaze i na poklopac prtlažnika, a svojim oblikom pomalo podsećaju na one koje se viđaju kod Alfa Romea. Posmatrajući konkretan automobil kao celinu, može se reći da je dizajn izuzetno atraktivan i da predstavlja mešavinu sportske agresivnosti, elegancije i gipkosti koji se oslanja na koncept DeZir.

Zaista su retki automobili B segmenta koji su privlačili toliko pogleda tokom našeg sedmodnevnog testa. Toliko interesovanje okoline konkretan primerak može da zahvali svakako i pomenutim atraktivnim detaljima, poput aluminijumskih naplataka kojih se po veličini ne bi postideli ni automobili iz višeg segmenta, kao i elementi personalizacije poput crvenih detalja na eksterijeru i zanimljivim nalepnicama.

Ulazak u automobil je izuzetno lak zahvaljujući prednjim vratima koja se široko otvaraju, dok je pristup zadnjoj klupi u proseku B segmenta. Mesta na prednjim sedištima ima sasvim dovoljno, dok je situacija na zadnjoj klupi za nijansu nepovoljnija, ali ipak se može reći da je prostora dovoljno za putnike visine do 180 centimetara. Ispred vozača se nalazi upravljač presvučen kožom, sa komandama tempomata i limitera na njemu. Iza njega je instrument tabla, koja je izvedena u kombinaciji analogne i digitalne tehnologije. Sa leve strane je smešten analogni pokazivač obrtaja motora, dok je sa desne strane prisutan pokazivač nivoa goriva. Između njih nalaze se digitalni brzinomer, kao i ekran putnog kompjutera koji je dovoljno informativan. Na žalost, nedostaje pokazivač temperature rashladne tečnosti motora, što je praksa sa kojom se srećemo kod sve većeg broja automobila. On je zamenjen signalnim sijalicama, ali pored svega, ne možemo se oteti utisku da je i on morao da bude zastupljen na instrument tabli.

Iluminacija instrumentacije je izuzetno prijatna i njen intenzitet može da se podešava. Na centralnoj konzoli u testiranom automobilu nalazio se ekran osetljiv na dodir dijagonale 7 inča, marke LG. Preko njega komanduje se radom navigacionog sistema, podešavanjima samog automobila, ali i odličnog navigacionog uređaja koji je imao instalirane i mape Srbije i koji se pokazao vrlo precizan.

Renault je odlučio da izostavi CD/MP3 plejer i umesto njega je obezbedio USB ulaz, što je sve popularnije rešenje u modernom automobilskom svetu. Na ovom mestu moramo da istaknemo da je navedeni ekran vrlo čitljiv, lako se koristi i dobro je fiksiran tako da je pošteđen vibracija u vožnji, za razliku od nekih modela iz tzv. „premium segmenta“.

Ispod pomenutog ekrana nalaze se komande automatskog klima uređaja. Ovim komandama Renault kao da je želeo da pokaže saradnju sa Mercedesom, tako da je točkić za podešavanje temperature gotovo identičan onome u automobilima nemačkog proizvođača. Ispred ručice petostepenog menjača nalazi se prostor u koji može da se stavi mobilni telefon, ključevi ili novčanik. Između prednjih sedišta smeštena je komanda – prekidač tempomata/limitera brzine, kao i ECO prekidač koji omogućava izbor ekonomičnog modusa vožnje.

Prtljažnik je dobro tapaciran i svojom zapreminom od 300 litara više je nego dovoljan za automobil ovog segmenta. Završna obrada automobila je vrlo dobra, a za oblaganje enterijera iskorišćena je kombinacija tvrde i meke plastike, što je čest slučaj u automobilima B segmenta. Sedišta su dobro dimenzionirana, od kvalitetnih materijala i zahvaljujući mogućnostima njihovog podešavanja i podešavanja upravljača po visini i dubini, može da se zauzme odličan položaj.

Na polju zaštite putnika i vozača Renault je u poslednje dve decenije zaista daleko odmakao. Njegovi automobili redovno su dobijali najviše ocene na testovima sudara, tako da je i Clio treće generacije osvojio svih pet zvezdica u svoje vreme. Kako ništa ne bi prepustio slučaju, konstruktor je ozbiljno pristupio bezbednosnom aspektu konstrukcije automobila. Rezultat je očekivano dobar, novi Clio je osvojio maksimalnih pet zvezdica za bezbednost. Posmatrano po kategorijama, rezultat je sledeći: za zaštitu odraslih putnika, osvojeno je 88%. Kada je u pitanju zaštita dece, Clio IV je dobio 89%, dok je za zaštitu pešaka osvojio 66%. Za upotebu elektronskih sistema asistencije, osvojio je svih 99%.  Ovako visok rezultat omogućen je zahvaljujući upotrebi ojačane strukture karoserije, kao i prednjim, bočnim i zavesastim vazdušnim jastucima. ABS i ESP deo su standardne opreme, a svoj doprinos bezbednosti daje i asistencija prilikom polaska uzbrdo. Senzori za svetlo i kišu takođe unapređuju bezbednost, kao i tempomat, odnosno limiter brzine.

Techno Feel paket opreme kod testiranog automobila, sa podužim spiskom opreme, je zaista učinio druženje sa Cliom izuzetno prijatnim. Na prvom mestu treba pohvaliti HF karticu koja odlično radi i koja može da bude sve vreme u džepu vozača. Kožom obloženi upravljač i ručica menjača izuzetno prijaju u svakodnevnoj upotrebi, kao i senzori kiše i svetala. Tempomat je od velike pomoći na otvorenom putu, dok je limiter brzine sposoban da vozača zaštiti od prekoračenja brzine i kazni koje zbog toga mogu da ga zadese. Automatski klima uređaj radio je zaista perfektno i lako je održavao željenu temperaturu, bez mnogo buke. Spoljašnji retrovizori sa grejačima su elektropodesivi, dok su prednji prozori elektropokretni. Vrlo kompletnom spisku opreme smo zamerili nedostatak elektropodizača stakala na prozorima zadnjuh vrata, ali i nedostatak ogledala na suvozačevom štitniku za sunce.

Ispod poklopca motora nalazio se sada već i pomalo legendarni i dobro poznati Renaultov 1.5 dCi pogonski agregat. Od početka svog službovanja u raznim Renault modelima daleke 2000. godine doživeo je niz modifikacija i višemilionski tiraž. Kao potvrdu kvaliteta ovog agregata, svakako treba istaći i činjenicu da je i Mercedes-Benz, uz određene modifikacije, započeo njegovu ugradnju u svoje modele iz nižih klasa.

Dizel motor radi izuzetno kultivisano, mirno, pri čemu je sa svojih 75 KS dovoljno snažan da ispuni većinu zahteva vozača B segmenta. U tome mu svakako pomaže 200 Nm obrtnog momenta koje oslobađa pri samo 1.750 obrtaja u minuti. Prenos snage na prednje točkove je preko preciznog petostepenog ručnog menjača, čiji su hodovi srazmerno kratki, a prenosni odnosi sračunati na ekonomičnost. Tako se recimo na 110 km/h u petoj brzini motor „vrti“ na jedva 2.000 o/min, a trenutna potrošnja iznosi 4,5 litara/100 km, što je rezultat vredan hvale.

U gradu novi Clio je na svom terenu. Preglednost je dobra u svim smerovima, izuzev prema pozadi, što je danak atraktivnom dizajnu i masivnim C stubovima. Situacija se značajno popravlja zadnjim parking senzorima i kamerom za vožnju unazad. Na otvorenom putu Clio se vozi kao automobil „za broj veći“ zahvaljujući elastičnom agregatu i udobnom oslanjanju. Upravljač sa samo 2,71 okreta od jedne do druge krajnje tačke je izuzetno direktan. Za agresivnija ubrzanja (koliko se to može očekivati od 75 KS), potrebno je isključiti režim „ECO“ koji je podešen tako da automobil slabije reaguje na pritisak papučice za gas, a u cilju uštede goriva. Kočni sistem je snažan i teško ga je dovesti na granicu mogućnosti, odnosno, gotovo je nemoguće pregrejati ga. U verziji sa naplatcima od 17 inča zadnji doboši su nešto veći od standardnih – prečnik je 9 inča.

Nakon jednonedeljnog druženja sa Cliom u atraktivnom paketu opreme i ekonomičnim motorom na kraju se može reći da je sudeći po rezultatima prodaje koji pokazuju konstantnu tendenciju rasta Renault na odličnom putu. Elegancija i sportska agresivnost je dostupna širokom krugu kupaca, što se ispostavilo kao odličan potez Renaulta. Kada se na to doda ekonomičan motor, dobri garantni uslovi i relativno povoljna cena, zaista ne treba da čudi njegova dobra prodaja.

Tehničke karakteristike