Balkan obara rekorde u zagađenju vazduha

12. Feb 2019

Saobraćaj u Beogradu
Zemlje Balkana još jednom su, ove zime, pogođene velikim zagađenjem vazduha, pa u većini njih građani danima udišu vazduh koji izaziva zdravstvene probleme, Zemlje Balkana još jednom su, ove zime, pogođene velikim zagađenjem vazduha, pa u većini njih građani danima udišu vazduh koji izaziva zdravstvene probleme, pise Vlatka Matković Puljić iz HEAL-a za portal Balkan Green Energy News. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da Makedonija ima najveću stopu prerane smrtnosti čiji je uzrok zagađenje vazduha, kada se uporede sa zemljama Balkana i EU, a slede je Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija.

Ovi brojevi znače da je u 2016. godini zagađenje vazduha dovelo do 4.388 preuranjenih smrtnih sučajeva u Srbiji, 2.793 u BiH, 1.702 u Makedoniji i 489 u Crnoj Gori.

Zagađenje smogom na Zapadnom Balkanu može da traje danima. Ove zime srpska prestonica Beograd, je u nekim danima imala najgori kvalitet vazduha u svetu. Ni vazduh u Skoplju, u Makedoniji, nije bio mnogo bolji.

Građani Balkana podižu svoj glas protiv zagađenog vazduha koji im ugrožava zdravlje. Prošle godine hiljade građana u Tuzli (BiH), izašlo je na ulice tražeći od vlasti da nađu dugoročna rešenja za loš kvalitet vazduha u gradu. Isto se desilo i u drugim gradovima u regionu: u Pljevljima u Crnoj Gori, Bitolju, Skoplju i Tetovu u Makedoniji i Prištini na Kosovu*.

Tokom 2015. godine, srpski lekari su apelovali da se prestane sa proizvodnjom energije iz uglja radi poboljšanja kvaliteta vazduha, smanjenja učestalosti respiratornih, kardiovaskularnih i drugih bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, kao i smanjenja dugoročnih ekonomskih troškova za zdravstveni sistem.

Ali, situacija se nije poboljšala – nacionalne i lokalne vlasti ne čine gotovo ništa da smanje zagađenje vazduha.

Sporadično, postoje neki dobri primeri i pokušaji da se sprovedu konkretne akcije za poboljšanje kvaliteta vazduha. Na primer, Sarajevo izdaje upozorenja u kojima se od stanovnika traži da koriste prevozna sredstva koja ne zagađuju životnu sredinu i da smanje aktivnost na otvorenom, posebno u jutarnjim i večernjim satima kada je zagađenje smogom najgore. A, neki gradovi, poput Jagodine, u Srbiji, nude besplatan javni prevoz.

Ekonomske posledice se ignorišu. Međutim, nedostaju strukturne promene i dugoročne odluke, pa je kvaliteta vazduha iz godine u godinu sve lošiji. U suštini, vlade u regionu ignorišu ekonomske posledice.

Prema podacima SZO, region Jugoistočne Evrope gubi ekvivalent od 19% svog BDP-a na troškove povezane sa preranim smrtnim slučajevima uzrokovanim zagađenjem vazduha.

U Srbiji, zdravstveni troškovi povezani sa zagađenjem vazduha iznose 33,5% BDP-a, u BiH 21,5%, u Makedoniji 19,9% i Crnoj Gori 14,5%. Ovi procenti su znatno niži u Zapadnoj Evropi [2]. U Nemačkoj iznose 4,5%, a u susednoj Hrvatskoj 10,8%

Glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u regionu je sagorevanje uglja u termoelektranama, za proizvodnju električne energije, kao i korišćenje fosilnih goriva ili biomase u domaćinstvima i transportu. U zemljama Zapadnog Balkana nalaze se elektrane koje su najveći zagađivači u celoj Evropi.

Veštački održavane niske cene skrivaju stvarnu cenu energije koja se dobija iz fosilnih goriva – one ne uzimaju u obzir troškove vezane za životnu sredinu i zdravlje. Svi mi plaćamo dva puta subvencije za fosilna goriva – jednom kada se oskudna javna sredstva koriste za subvencionisanje zastarele proizvodnje energije iz fosilnih goriva i drugi put, kada društvo plaća zdravstvene troškove vezane za sagorevanje fosilnih goriva.

Uprkos skoro deset godina staroj obavezi da se okonča takva finansijska podrška, nedavni izveštaj Health & Environment Alliance (HEAL) otkrio je da su u proseku zdravstveni troškovi povezani s fosilnim gorivima više od šest puta veći od subvencija.

Postepeni prestanak korišćenja uglja trebalo je da je dosad već uveliko počelo, a prilika za to je 2018. godine kada bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da počnu da smanjuju emisije iz velikih ložišta i da usklade nacionalne zakone sa zakonima EU.

Danas se u zemljama Zapadnog Balkana nalaze elektrane koje su najveći zagađivači u celoj Evropi. Godišnje emisije iz 16 elektrana na ugalj, snage 16 GW, na Zapadnom Balkanu su gotovo jednako visoke kao i iz 296 elektrana na ugalj, snage 156 GW, u EU-28.

Kontrola zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj je velika prilika da se u narednoj deceniji spasi 6.460 života i uštedi 2,72 miliona evra u troškovima zdravstvene zaštite.

Da bi se došlo do ogromnih zdravstvenih ušteda, vlade Zapadnog Balkana moraju da počnu sa uspostavljanjem mera za kontrolu zagađenja, a postepeni prestanak korišćenja uglja trebalo bi ubrzati, zatvaranjem svih starih elektrana, ne gradnjom novih, i okončanjem državnih subvencija za ugalj.
Balkan Green Energy News


Ime i prezime
Komentar