Da je bilo snegobrana, ne bi bilo ovoliko zavejanih

Vetar orkanske jačine zameo je proteklih dana gotovo sve puteve u Vojvodini snegom koji je pao ranije. Brojna vozila su ostala zatrpana, podjednako i na auto-putu i saobraćajnicama nižeg ranga: košava je čistila sneg s njiva i nabacivala ga na saobraćajnice, koje su postale nerohodne, a putnici zarobljeni. Nezadovoljni građani pitaju da li je moralo biti baš tako, gde su snegobrani i vetrobrani, zašto se putevi grade u nivou višem od ostalog zemljišta sa strane pa se sneg zadržava na njima.

Direktor novosadskog putarskog preduzeća „Vojvodinaput – Bačka put” Dragan Jakovljević izjavio je za naš list da se malo šta moglo učiniti da bi se sprečili nanosi na putu jer se radi o elementarnoj nepogodi, na osnovu koje se ne dimenzionišu auto-putevi. Ono što je trebalo učiniti je pravovremeno zatvaranje saobraćaja kada je počela košava, što rade i druge zemlje u svetu, ovako, prouzrokovana je velika drama koja se mogla izbeći. Jakovljević kaže da je nemoguće postaviti snegobrane celom dužinom auto-puta jer se vetar pojavi čas na jednoj, čas na drugoj deonici, a  situacija kao što je bila ova retka je. Smatra da bi najkorisnije bilo kada bi se uz saobraćajnicu posadilo niže drveće koje raste u širinu i grmlje, ali dovoljno daleko od puta (10 do 15 metara, u zavisnosti od vrste), a prednost bi trebalo dati bagremu i brezama koji rastu relativno brzo.  Sagovornik objašnjava da je istina da viši nivo auto-puta privlači sneg koji vetar nosi pa se na njemu zadržava više nego na okolnim njivama, ali ne mogu se saobraćajnice zbog toga graditi u nivou tla jer bi u tom slučaju stradale od vode. A kiše su redovne, dok je orkansko nevreme retko.

Iako Zakon o javnim putevima nije propisao obavezu postavljanja snegobrana i vetrobrana na kritičnim tačkama autoputa već je samo predvideo mogućnost njihovog postavljanja u cilju zaštite, potpredsednik Građevinsko-industrijske privredne komore Srbije Goran Rodić smatra da bi njihovo postavljanje moralo biti zakonska obaveza na kritičnim tačkama koje se znaju jer i upravljači puta i oni koji ga održavaju poznaju saobraćajnice i najugroženija mesta. Kako kaže, razvijeni svet čak ugrađuje grejače na krivinama da bi se sprečilo stvaranje leda na kolovozu i doprinelo bezbednosti saobraćaja.

Rodić objašnjava da bi nakon izgradnje auto-puta pri postavljanju signalizacije morala da se postavi i zaštita od snega i vetra, posebno zato što je to oprema koja nije preskupa, a mnogo bi pomogla. I ostali poznavaoci prilika na terenu skloni su postavljanju snegobrana u delovima gde košava ima najveći intenzitet, a to je južni Banat, jer je i u Hrvatskoj  postavljena zaštita u delovima gde je bura najjača. Iskustva u Evropi su različita, a sva su vezana za viši standard bezbednosti na putevima pa neki prednost daju vetrobranima i snegobranima, a neki drvoredima i zaštitnoj živici. Sagovornici predlažu da nakon protekle agonije na saobraćajnicama putari i upravljači puta sednu i dogovore se o merama koje bi sprečile da se tako nešto ubuduće ponovi.
                                                                                                                                                                                                
 
Inteligentna zaštita
Putari ukazuju na značaj inteligentnih informacionih sistema na auto-putevima, kakve poseduju naši susedi, i Mađari i Hrvati, a koji najbolje obaveštavaju vozače o stanju na putevima. Putna meteorologija pruža podatke o temperaturi, stanju kolovoza, da li je klizav i na kojoj udaljenosti, ima li magle, kolika je dozvoljena brzina kretanja vozila, što sve zajedno deluje na svest vozača da se samoinicijativno eventualno isključi iz saobraćaja i na vreme odustane od putovanja. Sagovornici smatraju da bi video-nadgledanje i sadržajni podaci u ekstremnim vremenskim uslovima bili mnogo jeftiniji od intervencije spasilačkih službi i zbrinjavanja putnika.

                                                                                                                                                                                    Dnevnik - R. Dautović