Nafta jeftinija upola, a gorivo samo koji dinar

Početkom januara barel „brenta” koštao je oko 68,50 dolara, a sada se ista količina prodaje za nešto više od 37 dolara. I pored tako značajnog pada cene sirove nafte, cena goriva na domaćem tržištu nije se značajno promenila. Ipak, po rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije gorivo u Srbiji jeftinije je nego na početku godine, i to oko tri dinara - kada je reč o bezolovnom benzinu i gotovo sedam dinara po litru evrodizela.

- Do promene cene goriva, bez obzira na to da li je reč o promeni naviše ili naniže, dolazi zbog promene troškova naftnih kompanija u čitavom logističkom lancu - od naftnih polja do benzinske stanice, a da bi se promena s početka tog lanca odrazila na kraj, potrebno je da protekne određeno vreme koje se razlikuje od zemlje do zemlje - kaže Mićović. - Koliko će vremena proteći zavisi od mnogo faktora, ali pre svega od toga da li država ima svoju naftu, da li ima rafineriju ili njih više - što znači proizvodnju derivata na sopstvenoj teritoriji, da li se tržište snabdeva isključivo kupovinom derivata nafte... Izuzetno je važno i da li zemlja ima izlaz na more jer je tada ponuda derivata daleko veća, a važnu ulogu igra i stepen razvijenosti tržišne konkurencije. Nema pravila, ali ukoliko se niske cene sirove nafte, kao što je sada slučaj, zadrže određeni period - na cenu goriva u Srbiji to će se odraziti, ali tek za nekoliko nedelja.

Napominjući da se od kraja januara na tržištu Srbije cene goriva neprestano smanjuju, Mićović ukazuje na to da je to posledica gotovo konstantnog trenda smanjenja cene sirove nafte koji je započeo odmah nakon Nove godine.

- Nezahvalno je procenjivati koliko će se sadašnja situacija na svetskom tržištu nafte odraziti na cenu goriva, odnosno u kojem smeru će se promene dešavati. Tržište je veoma dinamično i, što je za potrošače u Srbiji važno, s obzirom na to da naša zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza sirove nafte i derivata nafte - promene cene sirove nafte na globalnom tržištu, bez obzira na smer u kojem se kreće, odražava se i na cenu goriva u Srbiji, naravno, srazmerno zastupljenosti u krajnjoj ceni. Treba reći i to da fiskalne dažbine u sadašnjoj ceni goriva na našem tržištu imaju značajan udeo pa, recimo, u ceni litra evrodizela, koji košta oko 157,5 dinara, iznose oko 86,6 dinara - kaže Mićović.

Po njegovim rečima, ako se povuče paralela sa sličnim scenariom od pre četiri godine, kada je cena nafte takođe bila niska - izvesno je da to ne može trajati dugo jer to, istina u različitoj meri, ne odgovara nikome.
 

- Pre četiri godine cena barela „brenta” pala je ispod 28 dolara, ali je za dva meseca premašila 40, a potom za naredna dva i 50 dolara i na tom nivou se stabilizovala. Promene koje su se tada dešavale bile su posledica razlaza pa dogovora zemalja - proizvođača nafte, a u cilju podizanja cene crnog zlata na nivo održivog razvoja. Naravno, taj nivo nije jednak za nalazišta na Bliskom istoku, Rusiji, Severnom moru ili za proizvodnju nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je sigurno da cena ispod 30 dolara za barel ne omogućava opstanak nikome ili, da budem precizan, velikoj većini proizvođača nafte i ukoliko bi se zadržala u dužem vremenskom periodu investicija u istraživanje i proizvodnju bile bi značajno redukovane, što bi stvorilo problem već za nekoliko godina pošto ponuda ne bi mogla da odgovori umereno rastućoj tražnji - rekao je Mićović.
Dnevnik-D. Mlađenović