Nafta strmoglavo padala, a gorivo jeftinije za siću

Cena sirove nafte i dalje je daleko niža nego prošle godine u ovo doba, poslednjih dana veoma je promenljiva pa malo ide naviše, malo klizi naniže, a to utiče i na sva lokalna tržišta, pa tako i srpsko. Poslednjeg dana avgusta barel sirove nafte tipa „brent” koštao 49,05 dolara, a tokom prošlog meseca barel „brenta” bio je i 42,70 dolara. To je i razlog što je cena goriva na domaćim pumpama u avustu nekoliko puta išla naniže i litar je jeftiniji nekoliko dinara pa je benzin ispod 140 dinara, dok je litar dizela nešto malo skuplji od toga.

Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, na cene goriva utiču pre svega veleprodajne cene derivata, a distributeri/kompanije i ostali učesnici na domaćem tržištu snabdevaju se na veleprodajnom tržištu. On ukazuje na to da od te cene zavisi cena u maloprodaji, a kolika će biti, zavisi i od međusobne konkurencije na tržištu.

– Da li na benzinskim pumpama u Srbiji može doći do daljeg pojeftinjenja goriva zavisi od nekoliko faktora – kaže Mićović. – Cene goriva u maloprodaji zavise od velecena, koje se utvrđuju na osnovu kotacijskih cena benzina i dizela, odnosno direktno su zavisne od berzanskih kotacija derivata nafte. U skladu s promenama na tom tržištu menjaju se cene goriva na domaćem, a na cene derivata na veleprodajnom tržištu ne može uticati niko na domaćem tržištu.

On ističe da su i kotacijske cene derivata, u skladu s cenama sirove nafte, takođe u padu, iako taj pad donekle kasni u odnosu na cene sirove nafte.

– Naravno, kotacijske cene derivata imaju iste trendove kao i kod kretanja cena nafte, a to je i razlog što su poslednjeg meseca cene na benzinskim pumpama u Srbiji više puta snižavane – ukazuje Mićović.
Ipak, procenat sniženja nafte na svetskom tržištu i cene goriva u Srbiji veoma se razlikuju. Naime, cena nafta je sada oko 65 dolara niža nego u junu prošle godine, kada je barel „brenta” koštao oko 115 dolara, dok je gorivo na domaćim pumpama daleko manje pojefitnilo. Mićović ukazuje na to da treba imati u vidu da se cena litra goriva koju plaćaju potrošači sastoji od nekoliko stavki te da se iznos koji se uplaćuje kroz akcize i porez nije menjao.

– Dok su cene nafte, a i goriva, išle naniže, zahvatanja države nisu se smanjivala pa državno učešće u maloprodajnoj ceni goriva raste. Tako on je sada oko 56 procanata prosečne maloprodajne cene litre benzina, dok je zahvatanje u litru dizela oko 53 dosto. Naime, akciza, koja je sastavni deo cene svakog litra goriva, fiksna je i za svaki litar dizela i benzina iznosi 50 dinara, dok je na kilogram auto-gasa 40 dinara. Osim toga, deo cene litra derivata su i porez na dodatu vrednost od 20 odsto, kao i naknada za formiranje obaveznih rezervi, koja je oko tri dinara po litru – kaže Mićović.
Posle dužeg periodaa kada je na domaćem naftnom tržištu uglavnom beležen pad prometa, sada on raste. Ipak, naglašava Mićović, razlog nije samo niža cena.

– Na domaćem tržištu beleži se rast prometa benzina i dizela, ali istovremeno je pad potrošnje tečnog naftnog gasa konstantan. To, međutim, nije samo posledica sniženja cene već mnogih drugih faktora, a u najvećoj meri rast prometa je posledica suzbijanja sivog tržišta – ističe Mićović.
Dnevnik-D. Mlađenović
 
Dodatno sniženje za redovne kupce
Naftno tržište u Srbiji je liberalizovano i cene se formiraju u skladu sa zakonitostima koje na njemu postoje. Da bi privukli što više potrošača, mnogo učesnici na tržištu omogućavaju kupovinu goriva po cenama i nižim od važećih.

– Većina onih koji posluju na domaćem naftnom tržištu obezbeđuju dodatne popuste za potrošače, pre svega redovne kupce, koji su prilici da gorivo kupe i po cenama nižim od dva i pet dinara po litru – kaže Tomislav Mićović.