Naš Koridor 10 (ni)je slepo crevo

Kada je Evropska komisija nedavno objavila kako će Evropa imati devet koridora, u javnosti su se čule nedoumice oko našeg Koridora 10, koji se nije našao na ovoj evropskoj mapi saobraćajnica. S tim u vezi mnogi su ocenili da je to zato što nije završen, ali u dosadašnjem Ministarstvu saobraćaja kažu da takvo objašnjenje ne stoji, već da se  naš koridor ne spominje samo zato što još nismo članica EU.

Državni sekretar u dosadašnjem Ministarstvu saobraćaja Miodrag Poledica kaže da smo i završili drumski i železnički Koridor 10, opet se ne bi našli na spomenutoj mapi, što znači da nam ne bi bila dostupna sredstva CEF fonda od 26 milijardi evra(!), koliko EU planira da uloži za finansiranje osnovne mreže saobraćajnica u narednih pet godina.

Ono što će se negativno odraziti na našu zemlju je to što će se deo sredstava usmeriti u zemlje kroz koje prolaze alternativni pravci Koridoru 10, kao što je, na primer, koridor 4, koji će zasigurno preuzeti deo tranzitnog saobraćaja koji sada ide kroz našu zemlju. Naime, u planu je da se čak 11 milijardi evra usmeri u zemlje čiji stanovnici imaju manja primanja od 90 odsto proseka EU, a to su upravo i Mađarska, Rumunija i Bugarska, kroz koje ide Koridopr 4. Srbija bi mogla  zbog toga pretrpeti direktnu štetu zbog smanjenog obima naplaćene putarine, ali i indirektnu, jer će privreda izgubiti konkurentnost.

Upravo zbog ove opasnosti Srbija mora iskoristiti svoj povoljan geografski položaj i zadržati, ali i povećati obim tranzitnog saobraćaja kroz zemlju, a to može samo ubrzanjem izgradnje i što hitnijim završetkom radova na Koridoru 10, čiji rokovi su probijani iz godine u godinu lošom pripremom posla i nesretnim izborom izvođača radova, kao što je bila austrijska „Alpina” koja je u međuvremenu  bankrotirala.

Transportna mreža Srbije pripada sveobuhvatnoj transportnoj mreži i dostupni su joj pretpristupni fondova EU (IPA). Za sve zemlje koje nisu u EU,  urađene su mape koje nagoveštavaju proširenje Osnovne TEN-T mreže na susedne zemlje. Prema rečima Poledice,  Srbija među njima ima najznačajnije mesto s najvećom mrežom u regionu.

Cilj EU je da do 2030. godine realizuje sve projekte na osnovnoj TEN-T mreži, u koju će prema nekim procenama uložiti 250 milijardi evra, a planiranih 26 milijardi evra poslužiće samo kao „početni kapital” za stimulisanje daljih ulaganja do 2050. do kada bi trebalo da se realizuju svi projekti na toj sveobuhvatnoj transportnoj mreži, kojoj pripadaju zemlje EU, ali i one koje sada nisu članice.
R. Dautović
 
Požuriti radove
Dosadašnji ministar saobraćaja Aleksandar  Antić upozorio je da do sredine juna Srbija mora da iskoristi 40 odsto kredita Svetske banke, koji je odobren za izgradnju Koridora 10, jer će u suprotnom kredit biti povučen. On kaže da rokovi nisu nešto što neko izmišlja, već ugovorne obaveze i procenjuje da bi Koridor 10 mogao da se završi do  2016. godine.

Preko Balkana tri koridora
Nova Osnovna transevropska saobraćajna mreža puteva, železnica, aerodroma i kanala (TEN-T) zasniva se na devet glavnih osa: dva koridora sever–jug, tri istok–zapad i četiri dijagonalna koridora. Planirano je da tih devet pravaca budu okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta, da bitno izmene veze između istoka i zapada Starog kontinenta i sadašnjju rascepkanu mrežu pretvore u saobraćajno funkcionalnu,  kako bi privreda EU postala konkurentnija, a Evropa mogla da raste i napreduje. Preko Balkana vode tri koridora.

Dnevnik