Navalu krševa sprečava „euro 4”

Prošle godine u Srbiju su bila uvezena 45.664 polovna automobila, od kojih 55 odsto ispunjava ovdašnji zakonski minimum ekoloških i sigurnosnih standarda, poznatijih kao „euro 3”, ali kako stvari stoje, finansijski nemoćni a željni vožnje, uskoro će se naći na udaru novog ograničenja. Naime, iz Srpske asocijacije uvoznika vozila su od ministra trgovine Rasima Ljajića nedavno zahtevali da se, nakon deset godina, ponovo „podigne lestvica” za uvoz polovnih vozila, i to tako što bi bio dozvoljen import samo onih automobila s „euro 4” motorom, što bi poskupelo polovnjake od deset do čak 50 odsto. Kako je za specijalizovani sajt „Polovni automobili” izjavio predsednik te asocijacije Miloš Petrović, Ljajić je obećao da će se ministarstvo kojem je na čelu, pa nakon njega i Vlada Srbije, kao jedina merodavna za donošenje odluke u vezi s uvozom polovnih automobila, pozabaviti tim problemom, što je „pročitano” kao podrška predlogu uvoznika novih vozila.

Osim ekologije, srpski uvoznici novih automobila ističu kao problematičnu i tehničku bezbednost vozila proizvedenih još po standardu „euro 3”.

– Malo je paradoksalno toliko pozivanje uvoznika na ekologiju i bezbednost jer se to razlikuje od zemlje do zemlje EU – kaže sagovornik „Dnevnika” Dragan B., vlasnik autmehaničarske radionice specijalizovane za „sitroenova” i „pežoova” vozila. – Bezbednosni standard u Nemačkoj od 2000. godine je da vozilo mora imati, ne više dva, nego četiri vazdušna jastuka, a naši uvoznici novih vozila i danas, sem onog vozačkog, ostale „er-begove” tretiraju kao dodatnu opremu. Pri tome, u Francuskoj sve do te 2000. godine bezbednosni standard nije bio ni jedan jedini vazdušni jastuk. Na stranu to što, uz preradu izduvnog sistema „euro 3 motora” u servisu, u EU možete dobiti validnu potvrdu da vam vozilo ispunjava viši, „euro 4” standard, što, koliko sam razumeo ovaj predlog, neće važiti pri uvozu polovnjaka.

Naš sagovornik ne spori činjenicu da su neki veliki evropski gradovi doneli uredbe o zabrani ulaska vozila sa standardom manjim od „euro 4” u gradske zone, ali uz opasku da ta ograničenja nisu doneta na nacionalnom nivou, već su proizvod stava lokalnih vlasti.

Podsetimo, do 2005. godine srpski državljani mogli su uvoziti polovnjake stare najviše tri godine, da bi im od 1. januara sledeće, 2006, bio omogućen uvoz i starijih vozila, ali pod uslovom da ispunjavaju „euro 3” standarde, koje je razvijeni svet počeo da primenjuje još 1998. godine, a kao standard ih uveo od 2000. Zahvaljujući tim zakonskim rešenjima, na srpskim drumovima se godišnje pojavljivalo i više od 120.000 „novih” polovnjaka, uvezenih većinom s tržišta EU, te su auto-placevi nicali kao gljive posle kiše. Deset godina primene tih odredbi je prošlo, prosečna starost srpskog voznog parka je nešto snižena, ali i dalje stoji činjenica da bi, umesto sadašnjih dvadesetak hiljada novih vozila, Srbi morali da kupuju celih 200.000 automobila „ispod čekića”, ne bi li se izjednačili s prosečnim vekom metalnih ljubimaca u Hrvatskoj i Sloveniji.

Dnevnik-M. Miljenović