Nelegalna prodaja goriva raste

U Srbiji raste i cena goriva i njegov šverc, tvrde iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS). Prosečne maloprodajne cene benzina i dizela u regionu blago rastu četvrtu nedelju uzastopno, pri čemu je među zemljama u regionu dizel najskuplji u Albaniji i Srbiji, po rašnjim podacima UNKS-a.

Od početka februara u Srbiji je litar benzina u proseku skuplji 4,77 dinara, ili 3,9 odsto, a dizela 5,26 dinara, ili 4,2 odsto. Prosečna maloprodajna cena benzina u Srbiji je 128,05 dinara litar, dizela 130,37 i auto-gasa 65,66. Isti trend rasta cene goriva imaju i u zemljama u okruženju.

Najskuplji benzin BMB 95 u regionu plaćaju Grci, i to 1,26 evro litar, a slede ih Slovenci s 1,18 evrom. Srbija je među 11 rangiranih zemalja, s cenom benzina od 1,04 evra, u donjem delu tabele, na 7. mestu, dok je to gorivo najjeftinije u Bosni i Hercegovini, gde litar košta 0,89 evrocenti. Kada je reč o dizelu EN-590, Albanija je s cenom od 1,16 evro litar najskuplja u regionu, a odmah iza nje je Srbija s 1,06 evrom, dok je Makedonija ubedljivo najjeftinija s cenom od 0,73 evra.

Vozači čiji su automobili na gasni pogon, TNG auto-gas EN-589 će najviše platiti u Mađarskoj i Crnoj Gori, gde to gorivo košta 0,65 evra. Što se tiče auto-gasa, Srbija je i tu u „zlatnoj sredini”, s cenom od 0,53 evra, a najnižu cenu tog goriva plaćaju Bugari – 0,41 evra i Makedonci – 0,35.

Iz UNKS-a podsećaju na to da počinje period intenzivnih poljoprivrednih radova, kada dolazi do sezonskog rasta potrošnje dizel-goriva, i upozoravaju na to da kompanije koje posluju na legalnom tržištu sve teže izlaze na kraj s nelojalnom konkurencijom na crnom tržištu jer se dizel, koji je pronašao put da se ilegalno dopremi u Srbiju, danas nudi u internet oglasima uz kućnu dostavu.

Ove godine nema regresiranog goriva, pa pošto poljoprivrednicima nisu potrebni fiskalni računi, mnogi su spremni da preuzmu nemali rizik koji sobom nosi loš kvalitet goriva i da ga kupe po nižoj, švercerskoj ceni.

„Tako smo svedoci paradoksalne situacije u kojoj kompanije koje posluju legalno moraju dodatno da finansiraju mere države za povećanje nadzora tržišta, a kada izađu na to tržište, sreću se s nepremostivom barijerom nižih cena švercerskih kanala, koji su pošteđeni plaćanja bilo kakvih državnih dažbina”, saopštio je UNKS.
Dnevnik
 
Potrebna hitna akcija
Ukoliko se hitno ne preduzmu rigorozne mere kontrole, naročito u agrarnim područjima, na velikom gubitku će biti pre svega potrošači – zbog sumnjivog kvaliteta goriva koje kupuju na crnom tržištu, zatim naftne kompanije – zbog pada prometa, a svakako i država, odnosno svi građani Srbije – zbog smanjenja fiskalnih prihoda po tom osnovu, tvrde u UNKS-u.