Održan 9. godišnji skup Udruženja istoričara automobilizma

U Muzeju istorije Jugoslavije održan je 9. godišnji skup Udruženja istoričara automobilizma. Dosadašnjih osam održano je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Može se reći da je iznuđena promena mesta održavanja susreta pravi pogodak. Svima se ovaj prostor, mnogo prostraniji i uređeniji, čini prikladnijim za jednu ovakvu manifestaciju. Na platou ispred Muzeja bilo je izloženo oko 150 starovremenskih vozila, motocikala, automobila, jedan autobus i jedan kamion.

Ovaj međunarodni skup starovremenskih vozila najveći je regionalni skup toga tipa. Ono što čini razliku u odnosu na ostale skupova starovremenskih vozila su predavanja iz istorije automobilistike, na šta su posebno ponosni članovi Udruženja. Predavanja su praktično prava suština ovih skupova, premda su malo skrenuta od pažnje posetilaca. Ona su rezultat dugogodišnjeg istraživačkog rada članova Udruženja i ilustrovana su izuzetno retkim i kvalitetnim fotografijama i drugom kvalitetnom dokumentacijom.

U sali Muzeja održana su sledeća predavanja članova Udruženja i gosta iz Bugarske:

1. Razvoj javnog gradskog saobraćaja u Beogradu do 1941.
2. Knjaževčani, članovi Kraljevskog automobilskog kluba, sekcija Niš
3. Vera Kostić
4. Bulgarreno (gostujuće predavanje iz Bugarske)
5. 60 godina fiće
6. Mercedes-Benc 600 pulman landole - u okviru promocije knjige  „Automobili i Josip Broz Tito 1912 – 1980“

Na skupu je predstavljena knjiga „Automobili i Josip Broz Tito 1912 – 1980“, autora Miroslava Milutinovića, člana Udruženja istoričara automobilizma, u izdanju Službenog glasnika iz Beograda.

Knjiga je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog rada autora, uz korišćenje domaćih i stranih arhiva, civilnih i vojnih. Autor je razgovarao sa neposrednim svedocima, vozačima, mehaničarima i članovima porodice Josipa Broza. U knjizi je detaljno obrađeno i fotografski dokumentovano preko 80 vozila, motocikala, automobila, kombija, kako onih kojima se neposredno vozio Josip Broz, tako i onih koji su bili u njegovoj pratnji, onih koje je dobio na poklon i onih koje je on poklonio.

Kao ilustraciju uz knjigu koje automobile je koristio Josip Broz Tito, umesto najavljenog automobila Mercedes Benz 600 Pullman, bio je izložen automobil Mercedes Benz W114 230.6 LWB (dugo međuosovinsko rastojanje) automatic, proizveden 1973. godine , sa tri reda sedišta. Automobil nije bio dovoljno reprezentativan, kao što su bili modeli 600, da bi se u njemu vozio Josip Broz Tito, ali se pretpostavlja da ga je, ipak, u nekoliko posebnih prilika koristio.

Na prošlogodišnjem skupu predstavljena je knjiga  Automobili i dinastija Karađorđevića 1908 – 1941, autora Miroslava Milutinovića, člana Udruženja istoričara automobilizma, u izdanju Službenog glasnika iz Beograda.

Za obe knjige moglo bi se reći da su kapitalna dela iz oblasti istorije automobilizma, ne samo u Srbiji i regionu nego i u svetskim razmerama.

Na ovom skupu gosti iz Bugarske proslavili su lep jubilej, pet godina od kako dolaze na skupove srpskog udruženja. Uvek su brojni, odlično raspoloženi, sa velikim brojem izuzetno vrednih automobila, u odličnom stanju. Prošle godine bili su sa verovatno istorijski najvrednijim vozilom na svim dosadašnim skupovima, automobilom BMW 319/1 iz 1935. godine, učesnikom trke Velika nagrada Beograda 1939. godine.

Stari poznanik je i Petja Grom, iz Slovenije, vlasnik najvećeg muzeja motocikala u Evropi. Uvek dolazi sa nekim izuzetnim eksponatom iz svog muzeja, retkim motociklom u svetskim razmerama.

Kada je reč o gostima iz inostranstva, svuda se čuje reč kriza. Zato je ove godine gostiju iz inostranstva bilo manje nego inače, ali i pored toga, među izloženim vozilima za svakoga je bilo po nešto.

Svako starovremensko vozilo je vredno, na svoj način. Neka su retka i samim tim vredna, neka su bila mnogo korišćena i koristila su čovečanstvu kao sredstvo masovnog transporta. Sačuvan je jedan deo istorije čovečanstva koji je sada stajao pred posetiocima. Neko od posetilaca ga je posedovao, pa je to prilika da se priseti nekih prošlih, lepših vremena koje je proveo sa svojom porodicom i vozilom. Ili je nekada želeo da ga poseduje, pa sada može da ga dodirne.

Posedovati starovremensko vozilo zahteva mnogo toga. Motocikl, automobil, posebno autobus ili kamion. Pre svega ljubav za tako nešto. Odmah posle toga dolazi prostor, garaža gde će se takvo vozilo čuvati. Zatim, puno, puno vremena, za održavanje vozila, za njegovo čuvanje. Da se ne govori o nekoj ozbiljnijoj restauraciji. Za to je potrebna odgovarajuća dokumentacija, prospekti, radionička uputstva, časopisi... To vlasnik može da uradi sam, za šta je potrebna izuzetna veština i znanje ili da angažuje majstora, koji mora da bude stručan. Poseban problem je potraga za nedostajućim delovima. Za sve to potrebna su i ne mala finansijska sredstva i mnogo vremena i strpljenja. Nakon mukotrpnog rada vlasnik ponosno može da ga pokaže na ovakvim skupovima ili da ga iznajmi za neki film, televizijsku emisiju, možda neku svadbu...

Naklonost i prvrženost starovremenskim vozilima ide od posedovanja jednog ili više vozila, do toga da neko poseduje čitavu kolekciju ili čak muzej.

Od vozila koja su voog puta bila izložena na platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu mogli bi da se izdvoje automobil DeLorean DMC-12, neobično i relativno retko vozilo, proizvedeno u periodu 1981. -1983. godine u tiražu od oko 9.000 primeraka.

Pored izloženih vozila tu su bili i stalni pratioci ove manifestacije, prodavci raznoraznih stvari vezanih za ovu priču. Ljubitelji starovremenskih vozila mogli su tako od njih da kupe neku sitnicu, staru fotografiju, knjigu, stari prospekt, privezak, značku, model automobila i sl.