Skupo gorivo, a jeftina nafta

Iako je cena sirove nafte proteklih nedelja u stalnom padu, čak je posle dve godine barel američke lake nafte nedavno pao ispod 80 dolara, na domaćem tržištu naftnih derivata nema promene cene. Litar goriva, bezolovnog benzina BMB-95 i dizela, su oko 155 i 157 dinara, dok je litar BMB-a 98 iznad 160 dinara. Te cene, manje-više, važe već nekoliko meseci, dakle, gotovo da su iste kao i kad je barel nafte koštao oko 100 dolara, pa čak i više.

Iako je cena sirove nafte sada oko 20 dolara, ili oko 20 odsto, niža nego pre dva meseca, tržište ne reaguje, i po svemu sudeći, neće. Sasvim drugačija slika je kod cene prirodnog gasa. Naime, ona se za nekoliko meseci promenila tri puta i sada je desetak procenata viša nego u julu.

Treba reći da je u 2013. godini prosečna cena barela nafte tipa „brent” bila 110 dolara, oko tog iznosa kretala se donedavno, u avgustu je ta količina nafte vredela oko 105 dolara, a početkom septembra oko 100 dolara. Poslednjeg meseca je u padu, pa je tako početkom ove nedelje barel „brenta” bio oko 85 dolara, dok je juče cena išla naviše i za tu količinu trebalo je platiti nešto malo više od 86,50 dolara. Dakle, kako sada stoje stvari na domaćem naftnom tržištu, izgleda da ne treba očekivati sniženje cene goriva, a po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, slično je i na svim drugim tržištima u regionu, ali i Evropi. On ističe da na maloprodajnu cenu goriva utiče više faktora i njihov uticaj se mora posmatrati kumulativno.

– Praktično polovina ukupne cene goriva na benzinskim pumapama uopšte ne zavisi od cene nafte, pošto je reč o akcizama i porezima, odnosno dažbinama koje se plaćaju državi – kaže Mićović. – Na cenu goriva utiču i rafinerijska cena, koja se kotira na međunarodnom tržištu, a utiče i kurs dolara i evra. Kurs te dve valute na našem tržuštu ima veoma velik uticaj na cenu goriva, pošto se roba kupuje u dolarima i evrima, a prodaje u dinarima. Istovremeno, prilikom kupovine robe mora se platiti ceo iznos, a gorivo se na pumpama prodaje određeni period – kaže Mićović.

On ističe da bi, pošto je na naftnom tržištu u Srbiji više učesnika, cena goriva sigurno išla nanaže pošto bi to doprinelo da se poveća promet. Mićović kaže da i inače na svim na tržištima veliki uticaj na cenu goriva ima tržišna konkurencija.

– Cena nafte često se menja i nije neobično da bude velikih osiclacija, ali takve situacije se ne prelivaju na cene goriva. To znači da se, i u slučaju da sada nafte naglo poskupi, to ne bi odmah, a ni u istom procentu, odrazilo na tržišta u svetu, pa ni na naše – kaže Mićović.
Dnevnik - D. Mlađenović


Za svaki litar 2,6 dinara

Svi proizvođači i prometnici goriva na domaćem tržištu od ove nedelje, po rečima Tomislava Mićovića, obavezni su da 2,6 dinara po litru uplaćuju na ime formiranja obaveznih rezervi jer je počela da važi Uredba o naknadama za formiranje obaveznih rezervi. Time je, kaže on, visina iznosa koji se plaća državi (uz porez na dodatu vrednost i akcize) povećana. Isti iznos plaća se i kada se proda svaki kilogram tečnog naftnog gasa, mazuta i kerozina. Moguće je da ovaj novi namet po svakom litru goriva potrošači neće osetiti baš zbog sadašnjih nižih cena sirove nafte. Uz to, promet na benzinskim pumpama već duže ide nadole i svako poskupljenje negativno utiče na dolazak potrošača, kojih i inače nema mnogo.