Zaštitita evropske autoindustrije po cenu zagađivanja okoline

Nemačka kancelarka Angela Merkel dve nedelje pred izbore, upozorila je EU da proizvođačima automobila ne postavlja preteške uslove vezane za ispuštanje ugljen dioksida, rekavši da bi to moglo da ugrozi inovacije i privredni rast. Merkel, koja bi na izborima 22. septembra trebalo da osvoji treći premijerski mandat, blokirala je u junu dogovor koji bi pred evropsku automobilsku industriju postavio ambiciozan cilj smanjenja emisije ugljen dioksida do 2020. godine.

"Evropa mora da shvati da nismo izolovani kontinent, nego da moramo da budemo uspešni u globalnoj konkurenciji", rekla je Merkel u prepunoj kongresnoj dvorani automobilskog sajma u Frankfurtu.

"Moramo da gledamo  preko svojih granica, da  se zauzmemo za otvorenu i slobodnu trgovinu, ali istovremeno da ne opterećujemo domaću industriju više nego što to drugi kontinenti čine sa svojom industrijom", istakla je.

Zahvaljujući podršci Merkelove, predsednik nemačkog udruženja proizvođača automobila koja uključuje luksuzne marke kao što je  BMW, Mercedes i Audi, kritikovao je EU zbog uvođenja nove regulative.

"Pravnici i birokrate moraju da slušaju inženjere i uvažavaju njihovo znanje. Automobilska industrija neće da bude pijun kojim će se činovnici doabacivati između svojih stolova u Bruxellesu", rekao je Matthias Wissmann.

Ipak, najnovija nemačka studija objavljena u četvrtak pokazala je da pretnja globalnom privrednom rastu dolazi od uzastopnog odlaganja rešenja za klimatske promene. Ako se zastoj u formulisanju međunarodne klimatske politike nastavi do 2030., globalni rast mogao bi da se smanji do sedam odsto u prvoj deceniji stupanja na snagu te politike, utvrdio je Institut za istraživanje klimatskih promena u Potsdamu.

Razlog za to je što bi smanjenje ispuštanja gasova koji izazazivanu efakat staklene bašte moralo da  bude veće i zbog toga skuplje da bi se globalne temperature održale ispod od granice od dva stepena više u odnosu na predindustrijsko razdoblje kako je dogovoreno u UN. Međutim, ako bi se dogovor postigao do 2015. godine, kako je planirano, globalni privredni rast bio bi samo dva odsto niži u deceniji posle primene klimatske politike, kaže se u studiji.